Posle puta u Meksiko, ponovo prelazimo granicu i na novoj stanici u našoj virtuelnoj poseti barovima sveta svraćamo u Lujzijanu, tačnije Nju Orleans, grad prljavog džeza, uličnih karnevala bez imalo glamura i sambe, viskija i vudua. Ako vam Margarita nije bila dovoljno muževna (a bili ste upozoreni), ovaj koktel će vam se verovatno više svideti, jer u sebi sadrži savršenu mešavinu halucinogenog i pravo iz hrastovog bureta žestokog alkohola. Još od perioda pre Američkog građanskog rata, ovaj koktel se ispijao širom Francuske četvrti sada prilično ruiniranog Nju Orleansa. Kao što je slučaj sa gotovo svakim koktelom nastalim pre više od deset godina, i o njegovom poreklu ima više predanja i legendi. Ali, jedino je sigurno da je naziv dobio po istoimenom konjaku, čije puno ime glasi Sazerac de Forge et Fils.

Prema jednom predanju, Sazerac koktel je počeo da se služi kada je oko 1850. godine kada je Sjuel Tejlor prodao gostionicu da bi se bavio uvozom Sazerac konjaka. Priliku je iskoristio Aron Brd, koji je mesto nazvao Sazerac House, a profit ubirao služeći upravo Tejlorov konjak. Nešto je ipak moralo da ga izdvaja od ostalih barova, a to je bio istoimeni koktel. Vudu je umešao svoje prste, a ime mu je bilo, po legendi, Antoan Amedi Pejšo. Antoan je bio lokalni travar, doseljenik sa Kariba, čija je mešavina gorkog bilja ušla u recepturu koktela. U jednom trenutku, epidemija filoksere je opustošila vinograde u Francuskoj, te je usled nestašice konjaka, ali i amerikanizovanja koktela, on zamenjen ražanim viskijem. Otprilike u to vreme, 1870. godine, u konačnu verziju koktela je dodat i absint, a bar je tada držao Tom Hendi. Nego, da se vratimo na našeg vudu gospodina… Pre nego što je Tejlor 1889. godine preminuo, ostavio je zapisanu recepturu koktela. Međutim, u njoj nije bilo traga Antoanovim travama, već su navodno korišćene Selnerove. Da li zbog Pejšoovog kreolskog porekla, ili zbog nečeg drugog, njegove trave ostaju upamćene samo u pričama prenošenim kroz Francusku četvrt sa kolena na koleno, od kojih ga jedna naziva i punopravnim izumiteljem koktela, a ne samo travarem-slučajnim pomoćnikom.

Bilo kako bilo i imalo veze sa nikad do kraja iskorenjenom zaziranju prema doseljenicima ili ne, recept glasi ovako:

  • Pola kašičice absinta (kada je 1912. godine zabranjen u SAD, korišćena su druga pića na bazi anisa)
  • Kašičica ili kockica šećera
  • Nekoliko kapi gorkih trava
  • 60ml konjaka ili ražanog viskija
  • limunova kora

Za spravljanje ovog koktela biće vam potrebne dve čaše za viski, ili obične glatkih ivica. Jednu napunite ledom. U drugu stavite taman toliko vode da je šećer upije, a onda zdrobite sastojke tučkom. Dodajte viski i četiri-pet kapi trave. Bacite led iz prve čaše i sipajte absint u nju. Nagnite čašu i okrećite je tako da se absint zalepi po njenim ivicama, a ostatak otresite. Mešavinu iz prve čaše prespite u drugu i promešajte je kašičicom. Dok gulite limun, pustite sokove da se rasprše iznad čaše, a korom premažite njene ivice. Najveći tradicionalisti koru takođe bacaju, ali varijacije na temu dozvoljavaju njen ostanak u čaši.

Ako ste te sreće, uspećete da nabavite Pejšoove trave koje se pod okriljem kompanje Sazerac proizvode i dalje, ili će ih imati bar u kome odlučite da ispijate koktel. Najpoželjnije, taj bar će se nalaziti u Francuskoj četvrti, ili u Ruzvelt hotelu, gde je Sazerac House preseljen, a dok uživate u ovom aromatičnom koktelu, kroz prozor ćete pratiti Mardi gra. Kako festival počinje sutra, prilično je nemoguće da se za dan zapakujete i zaputite u Nju Orleans. Svejedno, znate koji koktel možete da naručite ako ste u razvratnom karnevalskom raspoloženju.

 
Izvori fotografija 1, 2