Jedan od najviše iščekivanih automobila godine svakako je bila nova Mercedesova A klasa. Još od koncepta, pa do dana kada je izašla, od špijunskih slika do modnih revija, pratio sam svaku vest vezanu za nju i očekivao taj datum kada će se konačno pojaviti na našim ulicama. Četvrtog septembra, to se i dogodilo, a ljubaznošću Mercedes-Benza SCG, imao sam tu čast da oprobam svog favorita za hečbek godine.

Ovu virtuelnu turu kroz A klasu počinjemo od njenog spoljašnjeg izgleda — razlika u visini je prva stvar koja pada u oči. Za razliku od prošlih generacija A klase, ova se visinski uklapa u standarde gradskog automobila, što joj automatski daje znatno ozbiljniji i dinamičniji izgled, a masivna maska hladnjaka i crte karaktera duž boka naglašavaju veliku promenu u dizajnu najmanjeg člana Mercedesove porodice. Iako ima četvora vrata, taj višak se ne primećuje i ne oduzima na celokupnom utisku. Prilično je hrabar potez zasnivati sve ostale modele na dizajnu automobila sa dna ponude, ali sa ovakvim izgledom, A klasa je pre predvodnik nego najjeftiniji model koji Mercedes nudi.

Iznutra, promena je takođe očigledna. Čak i u Style paketu opreme, sedišta izgledom najviše podsećaju na trkačke kadice. Sa svojih malo preko 175cm visine, veoma sam se udobno smestio na zadnje sedište, tako da zaključujem da i za nešto krupnije mesta ima sasvim dovoljno. Tek kad se sedne za volan, može se primetiti cena redizajna. Pozicija u odnosu na put je zaista niska, što je odlično, međutim sa 17cm visine i prozori su morali da odu. To se odrazilo u vidu prilično mračne kabine, mada udobne i neskučene, kao i potpunoj nemogućnosti da se išta vidi kroz zadnje staklo. Na moju veliku sreću, taj nedostatak je otklonjen upotrebom kamere koja se automatski uključuje pri ubacivanju u rikverc. Tu do izražaja dolazi jedna od najbitnjih karakteristika nove A klase, a to je na kontrolnu tablu integrisani iPhone, o kome ću više ispričati nešto kasnije. U potpunosti je očekivano da su plastika i tekstil najvišeg kvaliteta, što u kombinaciji sa svime gore navedenim (a posebno zadnjim prozorom koji se po preglednosti takmiči sa Lamborghini Countachom) A klasu iznutra čini pre sportskim nego porodičnim gradskim automobilom.

Posle ručnog nameštanja pozicije sedišta, vožnja je mogla da počne. Kao zakletom ljubitelju starih automobila, servo mi je u početku predstavljao veliki problem. Ni najmanji otpor i osećaj težine automobila ne postoji, ali vrlo brzo se i na to da navići. Kao što se dalo očekivati, menjanje brzina i upravljanje su hiruški precizni, a 109 konjskih snaga je sasvim dovoljno za gradski automobil. Gotovo sam bio spreman da zaključim da je nova A klasa lep auto najprimereniji mlađem osobama kojima je pre dizajn nego performanse na umu, a onda mi je sasvim slučajno ponuđeno da se oprobam u vožnji još jednom…

U drugom krugu, upozoren sam da će automobil u koji ću sesti biti nešto brži od prethodnog — oko sto konja više. I kao što sam se potajno nadao u danima pred najavljeno testiranje, približavao sam se modelu A250 AMG Sport. Saćasta maska slična konceptu, petokrake felne i vidljivi dupli izduvi odmah su ga izdvojili od drugih parkiranih automobila.  Po ulasku, mahinalno sam se uhvatio za mesto gde je u prošlom stajala ručka i ispao glup, jer se mnogo kompleksnija, modernija i kožom postavljena sedišta podešavaju sistemom dugmića svojstvenom višim klasama automobila. Posle mnogo dužeg igranja i traženja savršene pozicije, pomoć pri isparkiravanju ponovo mi je pružio simpatično postavljeni Eplov proizvod sa kojim sam imao prilike malo više da se upoznam. Osim što je koristan pri manevrisanju, integrisani iPhone omogućava odlazak na net, GPS navigaciju i kontrolu 5.1 Harman Kardon zvučnog sistema. Već tada, auto me je potpuno kupio!

Prvo pomeranje volana nabacilo mi je još širi osmeh na lice. Otpor! Osećaj da automobil nije u vazduhu, da mu točkovi dodiruju put! Iako sam bio u potencijalno mnogo opasnijem automobilu, osetio sam se znatno sigurnijim. Šiber je uneo preko potrebnu svetlost u kabinu, a automatski menjač lišio muka sa koordinacijom gasa i kvačila. I, sa odmorenom levom nogom, mogao sam da krenem u vožnju novobeogradskim ulicama.
Šta god da sam čitao, gledao, slušao, nije moglo da me pripremi za ono što je sledilo. Čim se gužva otklonila, desna noga je malo otežala… Crvene kazaljke počele su stidljivo da se pomeraju po srebrnim satovima. Deset, dvadeset, trideset kilometara na čas, sa leve strane, a sa desne od broja 0, pa 1, pa 2… Kada se desna crvena strela približila broju 3, probudio se turbo! Osećao sam se kao da me je neko zakucao maljem u čelo! Sekund ranije, bio sam u porodičnom automobilu, a sada sam se trudio da odvojim potiljak od naslona za koji me je pribio potpuni psihopata! 7G-DCT sistem činio je promene brzina potpuno neprimetnim i ubrzanje konstantnim. Iako tvrđe, oslanjanje se pokazalo veoma dobro u savladavanju neravnina koje krase naše ulice. Posle nekoliko minuta, potvrdio sam sebi da bih mogao da radim ovo po ceo dan! Ubrzanje od nula do sto osetio sam na najzabavniji mogući način, u trajanju od oko 6.6 sekundi.

Nakon provozana oba modela, prednost svakako dajem bržem, međutim i jedan i drugi su odlični na svoj način i u skladu sa potrebama kupaca. Ako želite prevoz sa stilom, to je okej, ali ako želite da se transportujete nešto brže, izbor je očigledan. Što se tiče cene — od 21000 € za bazni model, do četrdesetak hiljada za A250 AMG Sport u punoj opremi, za taj novac možete kupiti sijaset drugih novih automobila, ali iskreno, ne vidim razlog zašto biste to uradili.

 

Fotografije: Mercedes-Benz, Mercedes-Benz SCG