U klasičnom smislu te reči, rat u Švajcarskoj nije vođen nekoliko vekova. Međutim, jedan je upravo sada u toku. Vode ga tri automobila tri različite kompanije, dvanaest točkova, 32 cilindra, dva KERS sistema, a zaraćenih konjskih snaga ima nešto manje od tri hiljade. I svako je svakome rival. Najljuća dva su tradicionalno Ferrari i Lamborghini, danas nažalost Fiat i VW, a da se bitka ne vodi samo između Italijana i Nemaca, savezničke sile pod okriljem engleskog McLarena rešile su da prve napadnu oba neprijatelja i zauzmu svoje mesto na ulicama.

Prve varnice su se pojavile na Salonu automobila u Parizu, kada je McLaren predstavio svoj potpuno funkcionalni koncept P1, zvaničnog naslednika čuvenog modela F1. Na drugoj strani hale, Ferrari je pretenciozno postavio golu monokok šasiju naslednika modela F60, mnogo poznatijeg kao Ferrari Enzo. Englez neobičnih proreza i proporcija, ali izrazito prefinjenog i fluidnog dizajna je od početka, bar kada je izgled u pitanju, nastupao otvorenih karata. Danas znamo da P1 ima 3.8l biturbo V8 motor, izveden iz modela MP4-12C, jačine 727 konjskih snaga, pri 7500 obrtaja u minutu. Konačnu snagu od 903KS i 900Nm obrtnog momenta P1 dobija uz pomoć električnog motora koji se aktivira još u najnižim obrtajima. Sa takvim činjeničnim stanjem, McLaren ubrzanje od 0 do 100 km/h postiže za ispod trisekunde, dok je njegova brzina elektronski ograničena na 350 km/h. Elementi u koje se inženjeri McLarena uzdaju su hidropneumatsko vešanje sa različitim modelima ponašanja i zadnji spojler koji je preuzet direktno sa pobedničkog F1 bolida iz 2008. godine, koji podiže upravljivost na putu i stazi. Vlasnici jednog od 375 proizvedenih automobila za milion evra, koliko će automobil koštati, neće dobiti najbrži automobil na planeti, ali će P1 svakako imati izvanrednu upravljivost na stazi, koja će s vremena na vreme biti dokazivana na mnogim događajima koje kompanija ovim srećnicima, najverovatnije iz redova top menadžmenta IT industrije, planira da organizuje.

Sa druge strane, Ferrari je izabrao pristup egocentrične primadone, pa razmažene bogate naslednice, da bi u ženevskoj fazi to postao nastup kokoške koja je tek snela jaje. Od monokok šasije, prešlo se na serije slika koje su nam golicale maštu, pa prepucavanje sa Fordom oko detinjaste ideje da svoju novu perjanicu i naslednika zadivljujućeg Enza nazovu F150, po najprodavanijem američkom pik apu. Preterano odugovlačenje i mrcvarenje javnosti, zvanična i nezvanična saopštenja i renderi imali su svoje dobre i loše strane, od kojih je najcrnja bila mogućnost da se istorija ponovi i posle toliko medijske graje i uspešnog predhodnika sa vrha ponude dogodi još jedan veličanstveni promašaj poput F50, koji je od karakteristika F1 imao samo buku, neudobnost i cenu, ali nikako upravljivost, osećaj uzbuđenja i brzinu. Sa druge strane, svi smo mi, želeli mi to sebi da priznamo ili ne, bili zarženi Ferrari groznicom i cenili smo svako novopridošlo saopštenje iz Maranela. Na kraju, novi Enzo je u Ženevu stigao sa sobom ponevši i novo sramotno ime, LaFerrari. Nikome nije jasno kako je i kome izgledalo kao dobra ideja tako nazvati jedan superautomobil, ali na kraju krajeva, sa izgledom i performansama kakve novi Ferrari ima, ime nije preterano bitno. Kombinacija 6.3l V12 motora od 789KS sa HY-KERS sistemom izvedenim iz Formule 1 daje konačnu cifru od 949KS. Što se dizajna tiče, on je svakako inspirisan prototipima sa 24 sata Lemana, a ja sam se najiskrenije nadao da će prednji usis ipak biti poput onog na zamaskiranom testiranom primerku, a u maniru P4 prototipa. No, i bez tog neiskorišćenog dizajnerskog omaža, LaFerrari izgleda toliko dobro koliko mu je ime pogrešno.

A onda, potpuno (ne)očekivano, samo par dana pred početak ženevskog salona, procurile su fotografije automobila čija je prva i najvažnija funkcija da preotme svetla reflektora Ferrarijevom novom modelu, a tek potom i da obeleži pedesetogodišnjicu predstavljanja svog prvog modela. U pitanju je 3.9 miliona evra vredan i u samo tri primerka proizveden Lamborghini Veneno. Njegova pojava najbolje se može opisati kao nečuvena i napadna, pa tek onda intrigantna i zanimljiva. Veneno, koliko god neprijatan bio na prvi pogled, sa svojih bezbroj oštrih linija, pregiba i udubljenja izgleda kao Countach za 21. vek. Ako niste voleli Reventon, pa potom Sesto Elemento i Aventador, mrzećete ga još više, ali, ako pak jeste uživali u evoluciji Murcielaga, ili ste prosto uvek voleli da se igrate kitovima i spojlerima u NFS igrama, Veneno je ostvarenje svih vaših automobilskih snova. Jedino što je sigurno je da je nemoguće ignorisati njegov izgled, a još više stav dok na sebe kao skuplji i ekskluzivniji automobil skreće svu pažnju i ruši posebnost Ferrarijevog događaja. Bez KERS sistema, bez hibridnog pogona, aktivnih spojlera i ostalih savremenih visokih tehnologija, Veneno je pravi divljački superautomobil sa V12 motorom i potpuno vanzemaljskim dizajnom koji pomera granice kada su serijski automobili u pitanju. U ovaj automobil upakovan je 6.5l V12 motor maksimalne snage od 750KS, sa sedmostepenim ISR menjačem. Sa pogonom na sva četiri točka, Veneno postiže maksimalnu brzinu od 355 km/h sa ubrzanjem 0-100 za 2.8 sekundi. Sva pažnja je usmerena prema korišćenju karbonskih vlakana, tako da su i šasija i karoserija napravljeni od ovog lakog i izdržljivog materijala. A ako ste se pitali šta je Veneno, odgovor je prilično očigledan — u pitanju je još jedan čuveni bik. Za kraj, usudio bih se da kažem da Lamborghini Veneno, kada su dizajn i filozofija bahatosti u pitanju, svoje korene vuče direktno od Miura-Countach nasledne linije, jer izaziva upravo one reakcije kakve su proizvodila njegova dva slavna prethodnika.

U ovoj velikoj alpskoj bici, sva tri automobila imaju svoje adute i svakako svoje kupce, bili oni sredovečni plejboji, mladi i uspešni direktori high tech kompanija ili šeici svih uzrasta, ali, neko iz nje mora da izađe podvijenog repa, a to bi bio Ferrari, kome je Lamborghini ponovo uspeo da ukrade pažnju na najvažnijem evropskom sajmu automobila. Bez sumnje, LaFerrari je zaista izvanredan automobil, međutim, sa njegovim razvojem se zakasnilo nekoliko godina, dovoljno da se na tržištu hiperautomobila pojave i Pagani Huayra i Koenigsegg Agera R koji Ferrari skidaju sa trona najboljeg proizvođača brzih i luksuznih automobila. Ko je stvarni pobednik, više nije ni bitno, jer su Ferrarijev ego, poput matadora, proboli i P1 i Veneno.

 
Izvori fotografija 1, 2