Sa samo pet godina, Kristijan von Kenigseg je poželeo da napravi sopstveni automobil. Okidač za ideju koja ga je danas dovela do najvećih svetskih sajmova i jednoglasnih priznanja i hvalospeva bio je norveški animirani film Pinchcliffe Grand Prix, u kome glavni junak, serviser bicikala, u svojoj garaži pravi fantastični trkački automobil. Od osnivanja kompanije 1994. godine, kada mu je bilo samo dvadeset dve, Kristijan je eksperimentisao sa tehničkim rešenjima koja su 2002. godine dovela do predstavljanja prvog modela, pod nazivom CC8S. Saga o Kristijanovim ultimativnim automobilima počela je tada, a na Salonu u Ženevi krunisana je predstavljanjem stotog proizvedenog automobila.

Logo kompanije Koenigsegg nastao je kao moderna interpretacija štita koji su nosili Kristijanovi preci, pripadnici nemačke porodice koja je vitešku titulu stekla u Svetom rimskom carstvu u XII veku. Međutim, Svaki Koenigsegg automobil od 2003. godine na sebi nosi još jedan logotip, neuporedivo kraće, ali podjednako zanimljive istorije. Naime, požar u fabrici koju je kompanija prvobitno koristila potpuno ju je uništio, a iz nje je spasena tek nekolicina. Kako je šteta bila prevelika, a želja za izdizanjem iz pepela još veća, Kristijan se preselio u hangar na aerodromu Engelholm. Tokom Drugog svetskog rata, u kome Švedska doduše zvanično nije učestvovala, od 1941. godine, hangar je koristila brigada F 10 Ängelholm, čiji je zaštitni znak bio beli duh.

Pionirski CC8S, napravljen u samo šest primeraka, nje dobio priliku da prvi ponese ovaj avijatičarski simbol, a čast da ponese avet na poklopcu motornog prostora imao je CCR, na kratko vreme najbrži automobil na svetu. Sa svojih 795KS izvedenih iz 4,7l V8 motora, na stazi Nardo, CCR je u februaru 2005. postigao brzinu od 388,87 km/h, kojom je prestigao do tada neumoljivi McLaren F1. Nažalost, rekord je već u septembru iste godine oboren, a postigao ga je Bugatti Veyron, razvijan od strane neuporedivo veće kompanije sa gotovo neograničenim budžetom.

Za njim je došao CCX, automobil koji je obeležio desetogodišnjicu izgradnje prvog Koenigsegg prototipa. Fordov 4,7l V8 zamenjen je Kenigsegovim aluminijumskim motorom iste zapremine, koji je koristeći benzin od 91 oktana oslobađao istu snagu kao i CCR. U istom telu, a sa određenim izmenama na motoru je konstruisan i CCXR. Najvažnija njegova  izmena bila je omogućavanje vožnje na etanol, prilikom koje se iz motora oslobađa 1018KS. Oba modela, CCX i CCXR imala su svoje specijalne edicije, Edition i CCXR Trevita, a njih je nasledio model Agera, čija poslednja inkarnacija, Agera R, drži rekord kao najbrži automobil u disciplini 0-300km/h, sa 14,53 sekunde i nezvanično potvrđenom maksimalnom brzinom od 440km/h. Novi Kenigsegov petolitarski V8 motor oslobađao je 1100KS, da bi se 2012. ta brojka podigla na 1140, odnosno 960 ako se koristi regularan benzin od 93 oktana.

Prema sopstvenom priznanju, Kristijan von Kenigseg godinama je radio na svojim automobilima bez ikakvog profita ili plate, a celokupnu porodičnu ušteđevinu uložio je u svoj životni san. Ljubav koju je posvetio svakom svom automobilu ne može se izmeriti, ali se oseća u svakom intervjuu i reportaži o njegovim veličanstvenim kreacijama i proizvodnom pogonu na i dalje aktivnom aerodromu. Od preseljenja u Engelholm, Kristijan je, uz duhove predaka plave krvi dobio još jednu amajliju koja bdi nad njim, ali i nad malobrojnim vozačima ovih prestižnih švedskih superautomobila.