Ako vam do sada njegovo ime i prezime nije značilo mnogo, vreme je da se ozbiljnije zainteresujete za njegov lik i delo. Jer, Miloš Pavlović ne samo da je jedini Srbin, već je jedini sa prostora ex-Yu koji poseduje licencu za vožnju F1 bolida. Posle mnogo uspeha u nižim kategorijama otvorenih bolida, Miloš sada vozi u FIA GT1 šampionatu, boreći se za priliku da debituje u Formuli 1. Novogodišnje praznike smo iskoristili za razgovor sa njim. Pročitajte šta je Miloš imao da nam kaže.

Stirling Mos, Džejms Hant, Džeki Stjuart i drugi veliki trkači uvek su važili za osobe od stila, a sam sport se smatra za izrazito džentlmenski. Da li je to i danas slučaj, ili se stvari menjaju?

Periodi u kojima su vozili Stirling Mos, Hant i Stjuart autentična su prošlost. Oni su, kao i svi ostali iz tih vremena, uglavnom bili pravi džentlmeni, hrabri momci i svoj posao su i pored velikog rizika obavljali sa puno stila. Danas, tačnije od kada je u auto sportu počeo da se koristi kevlar, sve se promenilo. Auto sport više nije opasan sport, sve je manje džentlmena i hrabrih momaka, a sve više bogatih i tatinih sinova. Drugim rečima novac je postao mnogo važniji od stila.

Sudeći po tvom izgledu van staze, ne predstavljaš izuzetak od tog nekadašnjeg nepisanog pravila. Što se tvog ličnog stila tiče, šta je ono što ga čini i bez čega ne možeš? I da li se, na kraju krajeva, bolje osećaš u civilnoj odeći ili u trkačkom odelu?

Ja sam najverovatnije poslednja generacija koja je korene svog stila formirala u aluminijumskim šasijama, a defenitivno ga oformila u kevlaru. Zbog toga, mogu da kažem da je moj stil negde na sredini između ove dve krajnosti. Privatno, moj stil je minimalistički. Volim odela i košulje i obraćam pažnju na detalje. Ipak, najbolje se osećam kada na sebi imam svoje trkačko odelo. Još više, kada sam vezan u svom kokpitu, to je moj prirodni habitat.

Tokom karijere si vozio uz nekoliko ozbiljnih vozača, među kojima je i aktuelni F1 šampion, Sebastijan Fetel, kao i uz Džensona Batona. I pobeđivao si ih. Da li ti je neko od njih dvojice najdraži rival u karijeri, ili je to ipak bio neko treći?

Nemam najdražeg rivala ali imam najtežeg, a zove se Sponzor. Od vozača moj
najdraži rival bio je Giorgio Pantano iz perioda kartinga.

U ovom trenutku, u GT1 šampionatu voziš Ford GT, modernu interpretaciju čuvenog Forda GT40. Vreme velikog rivalstva Forda i Ferrarija, kao i ratova koje su na stazi vodili, prošlo je odavno, ali postoji li u tebi želja da se baš sa propinjućim konjem propisno obračunaš?

Baš zbog ove priče, kada mi je ponuđeno da vozim Ford GT, nisam mogao da kažem “ne”, iako sam znao da tim koji je postavio ovaj auto na startnu liniju nije bio na visini. Da je tim bio dobar, mislim da bi se istorija, bar što se tiče samog rezultata prošle godine ponovila, pošto svi vrlo dobro znamo da je legendarna borba između Forda i Ferarija iz prošlih vremena skoro sigurno neponovljiva.

Otvoreni bolidi su ti sigurno veća strast… Karting, F2, F3, Formula Renault u tim serijama si ostvario svoje najveće rezultate, koji su doprineli dobijanju F1 licence. Ima li nekih dobrih vesti vezanih za Formulu 1?

Otvoreni bolidi za mene su definitivno veća strast. Pravi trkački automobil nema vrata. Pravo na Super licencu dobio sam posle osvajanja Italijanskog šampionata Formule 3. Šansa da ove sezone debitujem u Formuli 1 je vrlo mala, praktično neizvodljiva. Nemam pravu podršku svoje zemlje, a samim tim nemam ni sponzora za F1. Kod nas još uvek misle da su trenutni (a i svi prethodni) vozači F1 tamo postavljeni od strane Boga, a ne njihovih država i sponzora.

Da li bi beogradski GP mogao da zaživi i koliko je zaista ulaganja potrebno u takav projekat?

Naravno da bi beogradski GP mogao da zaživi. Konstrukcija autodroma je profitabilna investicija i ako su to mogle da urade zemlje koje nisu veće od naše, ne vidim zašto to ne bi mogla da uradi i Srbija. Ulaganja nisu mala ali su proporcionalna zaradi. Možda bi najbolje rešenje bila izgradnja jedne ulične staze poput Monte Karla, Valensije ili Singapura. Te staze ne zahtevaju mnogo velika ulaganja, a definitivno su bolja promocija zemlje organizatora i dotičnog grada.

Kad smo kod Monte Karla, ta staza ti je bila na kalendaru 2007. kada si osvojio zavidno 4. mesto, tako da moram da te pitam, kakav je osećaj voziti se njom? I da li od vozača zaista zahteva poseban stepen koncentracije i saživljavanja sa bolidom?

Voziti na uličnim stazama je specijalan osećaj, nešto potpuno drugačije u odnosu na vožnju na uobičajnom autodromu. Voziti u Monte Karlu je nešto stvarno posebno i neuporedivo sa bilo čim. Sama staza puna je istorije i svaka krivina ima svoju priču. Biti deo toga u isto vreme je i lepo i teško. Lepo je jer u Monte Karlu ako hoćes da budeš uspešan moraš da voziš spontano i da ne misliš na greške, a teško je to što ti Monte Karlo ne oprašta ni najmanju grešku. Monte Karlo ili znaš ili ne znaš da voziš.

Priča o Monaku nas naravno vodi u samo jednom pravcu… Ajrton Sena. Jedan i jedini. Tvoja krštenica kaže da si imao tu veliku sreću da ga sa pravim dečijim oduševljenjem pratiš, a istovremeno i nesreću da se sećaš Imole. A onda si 1996. osvojio i trofej koji nosi njegovo ime…

Sećam se vrlo dobro 1994. godine. Događaj iz te godine bio je za mene prva prava trauma mog sporta. Da, mogu da kažem da mi je čast što sam osvojio trofej koji nosi njegovo ime.

Koji su još vozači bili oni na koje si se tokom karijere ugledao?

Idol je samo jedan, Ajrton Sena i on je za mene bio i ostaće samo to. Nisam nikada pokušavao da se ugledam na nekoga. Ja kao vozač želim da imam svoju sportsku priču.

Kasnije si u svoj trkački portfolio upisao mnoge velike staze. U njemu su Nirbergring, Monca, Donington, Spa… Koja od njih zauzima posebno mesto u tvom srcu?

Bez dvoumljenja, moja najomiljenija staza je Spa-Francorchamps. Staza koju je napravila priroda i za koju slobodno možemo reći da je pravo umetničko delo, neponovljiva je i pravi je univerzitet auto sporta.

Da za nedelju dana treba da voziš 24 časa Lemana, i da možeš da biraš bilo kog vozača za tim, živog ili mrtvog, onda kada je bio na vrhuncu svoje karijere, ko bi to bio?

Ako bi trebalo da izaberem dva vozača iz prošlosti to bi onda sigurno bili Sena i Hant. A ako bi trebalo da izaberem dva vozača sa kojima bih stvarno i mogao da vozim ovu trku, to bi onda bili Pastor Maldonado i Giorgio Pantano.

U godini koja je upravo završena, svet je postao bogatiji za nekoliko automobilskih dragulja. Koji je to automobil koji je za tebe obeležio 2012. godinu?

Ferari F12 Berlinetta.

I za kraj, koji je najvažniji savet koji bi dao bilo kom trkaču, bio on dečak na početku karijere ili vikend-rekreativac u iznajmljenom kartingu?

Za one koji se bave auto sportom rekreativno i iz zabave, moj savet je, budite oprezni i uživajte. A za one koji žele da se bave profesionalno, mislim da u odnosu na to kako sam ja prošao, nije primerno da bilo kome dajem savete.

Hvala na razgovoru, Miloše! Želimo ti srećnu i uspešnu 2013. godinu, u kojoj će ljudi sa sluhom za visoke obrtaje i njuhom za miris guma i benzina shvatiti da pred sobom imaju talenat koji čeka da se u potpunosti dokaže u najprestižnijem automobilskom takmičenju na svetu i koji treba podržati svom snagom.

Miloša Pavlovića možete pratiti na njegovim Twitter i Facebook stranicama. Takođe, zvanični Milošev sajt je www.milospavlovic.com, a na njegovom Youtube nalogu možete videti neke od snimaka iz njegove karijere.