U automobilskoj industriji današnjice, saradnje automobilskih proizvođača i modnih kuća prilično su retke, a još ređe su saradnje automobilskih kuća i poznatih umetnika. Naime, samo BMW može da se pohvali svojim art car projektima, ali oni nikada nisu ušli u bilo kakav oblik prodaje i serijske proizvodnje, već su ostali rezervisani za stazu. Međutim, umetnička dela jednog poznatog juvelira i staklara koji je stvarao i u art nuvo i art deko periodu, krasila su pojedine tadašnje automobile. Automobildžijama to ime neće značiti gotovo ništa, istoričarima umetnosti koji se ne bave četvorotočkašima ovaj čovek će biti upamćen po predivnim staklenim skulpturama i nakitu, dok će onima koji ove dve strasti objedinjuju ime Rene Lalique buditi asocijacije na prelepe staklene čepove hladnjaka, male i među mnogim kapitalnim delima zaboravljene, ali svejedno značajne spomenike art deko pokreta.

Dvadesetih i tridesetih godina, biti jedinstven značilo je imati potpuno izmenjenu karoseriju automobila, osmišljenu i izrađenu od strane mnogih nezavisnih radionica, ali što se pojedinačnih delova automobila tiče, mogućnosti personalizacije bile su jako male. Po narudžbini Anrija Sitroena, 1925. na scenu stupa eminentni Lalik, koji dizajnira stakleni ornament za potrebe predstavljanja tada novog Citroënovog modela 5CV. U pitanju je bila art deko skulptura pet propinjućih konja, a odnosila se na izgovor imena automobila. Kako je skoro svaki automobil tada imao sličnu haubu, sa izloženim hladnjakom i vidljivim čepom, Lalik je ponudu proširio, predstavivši kolekciju od još 29 ornamenata u ljudskim i životinjskim oblicima. Jeftinije od potpuno unikatnog Delahaye kabrioleta, Duesenberg ili Bugatti limuzine ili kupea, a opet dovoljno lepe da daju notu otmenosti dobrostojećem vlasniku četvorotočkaša, skulpture su uspele da nađu put do povlašćenih kupaca. Razume se, Lalik je mislio i na prebogate vlasnike Rolls-Royceova, tako da je i ikonični Duh ekstaze doživeo njegov tretman i preobražaj u figuru od peskiranog stakla. Kako je svaka bila providna, još jedna stvar koja je izdvajala Lalique ornamente bila je boja. Naime, figure su osim bezbojnih mogle biti osvetljene u nekoliko boja, što jedan metalni znak prosto nije mogao, ili su bile izvajane u obojenom staklu, u zavisnosti od prohteva kupaca.

Do svoje smrti 1945. godine, Rene Lalik je stvarao mnoge prelepe komade nakita i ukrasa, a ostao je poznat i po tome što je osmislio hol i salu za ručavanje broda SS Normandie, perjanice prekookeanske plovidbe tog doba i jednog od najekskluzivnijih brodova ikada sagrađenih. Porodični posao je kasnije nastavila njegova unuka, koja je umrla 2003. godine, a kompanija i dalje postoji, mada je njen dodir sa automobilskom industrijom odavno prekinut. Jedna od poslednjih velikih vesti vezanih za ovaj neobičan poslovni poduhvat bila je da je u martu ove godine jedna kolekcija staklenih ornamenata prodata za zapanjujućih 805 000 $. A to je cena koju nijedna kolekcija spojlera i felni nikada neće dostići, jer su puka potrošna roba, kao i većina današnjih automobila.

 

Izvori fotografija: 1, 2, 3