Dok u svojim regularnim pogonima francuski proizvođač ima uspona i padova, grešaka i promašaja, Renault u svom ogranku Renault Sport već godinama izbacuje klasik za klasikom. U svim oblicima i veličinama, drumski trkači galske krvi svi su do jednog blistavi primerci hot hatch klase, sa bogatom istorijom koja se proteže još od šezdesetih godina i R8 Gordinija, a koja je definisana turbinskim varijacijama malog R5. Automobil koji je danas pred vama, Renault Mégane RS, trenutno je najveći i najsnažniji izdanak slavne porodice.

Posle potpuno avangardne druge generacije, prema kojoj se stav stvarao u trenutku i bio potpuno podeljen, na ulicama se od 2008. godine pojavljuje treća, aktuelna i ove godine osvežena vizija Renoovog dizajnerskog tima. Prethodni Mégane i danas je predmet veoma napetih diskusija, dok aktuelni Francuz, uistinu, nije ni približno smelo kao eksperimentalna gama vozila iz prethodne ere (Ozbiljno, kome još pada na pamet da u prodaju pusti kupe-kabrio monovolumen… Koliko god voleo taj automobil, i dalje ga smatram previše uvrnutim.) Ipak, Mégane RS iz inženjerskog ugla predstavlja novi korak u razvoju modela. Od prethodnika krajnje karakteristične pozadine, ovaj žuti lepotan je snažniji za 25 KS, odnosno, ima ih ukupno 250, a sva snaga je isporučena na prednje točkove preko šestostepenog manuelnog menjača. Dvolitarski motor svoju snagu postiže uz pomoć turbine koja se aktivira na oko 3000 obrtaja u minuti, a u odnosu na regularan model potpuno izmenjeno i unapređeno vešanje drži automobil na pravoj putanji i u najzahtevnijim krivinama. Dok su brzina i snaga daleko od zanemarljivog, najveći adut koji Mégane RS drži u rukavu upravo je upravljivost.

U veoma jakoj konkurenciji hot hatcheva, postavlja se pitanje: Zašto baš Mégane? Rečima njegovog ponosnog vlasnika, za sasvim razumnu cenu, on donosi mnogo zabave u upotrebljivom i intrigantnom pakovanju. Najkonkretnije rečeno, izbor je pao zbog F1 aure kojom on zrači. Luksuza lišena Cup verzija, čije fotografije upravo gledate, jeftinija je, ali zato okretnija, sa vešanjem prilagođenom stazi, diferencijalom sa ograničenim proklizavanjem i čvršćom šasijom. Zbog svega toga, iako ne toliko udoban kao opremljeniji model, Mégane RS Cup jeste automobil za vožnju koji prvenstveno pokazuje zube, pa tek onda i stil. I to pariski, kosmopolitski, alpski, azurnoobalski, a ne teutonski, balkanski, siv, neupadljiv i dosadan, kao kod konkurenata iz VW i GM grupacija. Jedini automobil koji mu u stilu parira je aktuelna Mercedesova A klasa. Ali za oko 15000€ više i bez manuelnog menjača. Te dve Mercedesove odrednice Francuzu daju očiglednu prednost među tradicionalnim kupcima vrelih hečbekova.

U daljem toku razgovora sa vozačem ovog šarmera, zaključili smo da kvalitet izrade automobila sa S, GTi i OPC insignijama sigurno jeste nešto viši, ali je zato tu nezamenjivi osećaj koji vlasniku pruža znanje da se svaki RS automobil proizvodi u Dijepu, u zasebnom pogonu, gde je, procentualno gledano, pažnja posvećena njihovom sklapanju neuporedivo veća nego kod bilo kog konkurenta iz Nemačke koji je naprosto sišao sa još jedne proizvodne trake. Zbog toga, za isto ili čak manje novca, dobijate automobil u kome se ne osećate kao proizvod konzumentskog društva koji je upravo ostavio svoj novac jednoj džinovskoj mašineriji za stvaranje profita, već kao potpuno nezavisna individua koja se izdvaja iz sivila mase.

Za kraj, osim navedenog, njegovom kupovinom dobijate automobil koji je najčešće nasmejani prodavac bageta u lokalnoj pekari, ali ako mu dovoljno jako stanete na žulj, odnosno pedalu gasa, postaje razjareni šef kuhinje pred čijim bi užarenim besom i Gordon Remzi u katatoničnom stanju cedio suze po sjajnim belim pločicama. Kada je Mégane RS u pitanju, stav je svakako u rukama njegovog vlasnika, a on ga može usmeriti na mnogo različitih načina, jer je automobil spreman da izvrši svaki zadatak, ali i da naprosto klizi ulicama i bude lep. U svakom slučaju, u izboru između luksuznog i ogoljenog modela, bez razmišljanja treba izabrati drugi, jer je težnja ka adrenalinskoj vožnji koja drobi karlicu, a ne komfor ono što ulazi u buduće nasleđe i stvara nove mitove i klasike.

Fotografije: Virtual Tours Belgrade