Njega život još od prvih trenutaka nije mazio: da tog trećeg maja 1933. u Barnvelu u Džordžiji njegov dah nije uspeo da se povrati, svet bi izgubio jednog od najuticajnijih muzičara svih vremena i to pre nego što bi stigao da prolomi svoj prvi plač. O tome je rekao: „Mrtvorođen sam. Babice su me ostavile jer su mislile da sam napustio ovaj svet, ali posle su probale opet jer sam još bio topao. Sam Bog me je spasao, On me je vratio u život.“ Sa četiri godine, majka ga napušta, a otac ostavlja tetki. Odrastao je u bordelu, a ubrzo se sa čišćenja cipela, prodavanja poštanskih markica i brisanja izloga upustio u džeparenje prolaznika i sitne prevare, koje su ga vukle sve dublje, sve dok sa šesnaest godina nije dospeo u maloletnički zatvor zbog krađe automobila i oružane pljačke. Kao što je sam mnogo godina kasnije svojim promuklim glasom otpevao, platio je cenu da bi bio šef. Naravno, reč je o Džejmsu Braunu.
Sreća se sa mladim prestupnikom poigrala na bejzbol utakmici popravnog doma i grupe dobrovoljaca, kada ga je Bobi Bird video kako peva i svira usnu harmoniku. Pod Bobijevim patronatom, kazna mu je smanjena i ubrzo je zbog dobrog vladanja pušten iz doma. Povreda noge je Džejmsa odvratila od bokserske i bejzbol karijere i usmerila ka muzici, u kojoj se u potpunosti pronašao.

Njegov bend Swanees polako se pomerao od gospela prema du-vap stilu, što je pratilo i mnogo zvučnije ime -Famous Flames. Kako su plamenovi goreli ka šezdesetim godinama, Džejms se sve više izdvajao kao individua i polako se peo ka tronu kralja soula. U ovo doba nastaju hitovi Papa’s got a brand new bag, I got you, It’s a man’s world koji i danas zvuče podjednako sveže kao i prvog dana. Stil je bio sirov, pun neobuzdane energije, sa kricima preuzetim iz gospela i pevanjem koje je prekidao često nerazumljivim obraćanjima pratećem bendu, navici koja je zabavljala publiku kultnog njujorškog Apolo bara. Šezdesete su takođe sa sobom donele i rat za rasnu jednakost, čiji je on bio duhovni predvodnik, kao najbolji primer uspešnog Afroamerikanca koji je uspeo da porazi sistem koji ga je ugnjetavao. Džejmsove pesme ubrzo dobijaju i političku notu, u kojima je svoje sunarodnike pozivao da zauzmu stav i preuzmu borbu u svoje ruke. Poveliki angažman tih godina mu je doneo i titulu najuposlenijeg čoveka u industriji zabave, a impulsivnost mu je donela i nadimak Mr. Dinamyte.

S izlaskom pesme Sex Machine 1970. godine, a posle uspeha prvog dela Kuma, dolazi i novi nadimak, Kum soula. Ali, po dostizanju vrhunca karijere Džejmsa sustiže loša sreća — njegove investicije propadaju, porez koji godinama nije plaćao je dostigao cifru od 4.5 miliona $, turneja u Africi, tokom koje je odbijao da razgovara sa članovima benda i pratnje, doživela je slom, a kao da sve to nije dovoljno, njegov sin Tedi gine u saobraćajnoj nesreći. Kasne sedamdesete Džejmsa izvlače iz problema prvo kratkom, ali upamćenom ulogom sveštenika u Braći Bluz, a potom i novim hitom Living in America koji se pojavljuje kao tema Rokija IV. Međutim, skandala je bilo na pretek, te se bog fanka mnogo puta pojavljivao pijan pred kamerama na televizijama širom Amerike, potpuno preuzimajući kontrolu nad programom i zbijajući šale koje su prelazile granice pristojnosti.

Moglo bi se reći da je Džejms živeo tekstove svojih pesama — sa rastućom slavom dolazile su i žene. Braun se ženio tri puta, iz tih brakova je postao otac petorice sinova, a poznato je da je odgovoran za bar tri vanbračna deteta. Brakovi su mu se završavali burnim razvodima, a svađe su bile toliko žustre da je, primera radi, u napadu besa svojoj trećoj ženi pobacao godinama skupljane bunde iz kuće, da bi zatim pucao u njih sačmarom dok nisu postale samo gomilice oprljenog krzna.
Uprkos mahom blistavoj karijeri, Džejms se nikada nije slagao sa zakonom. Hapšen je nekoliko puta, a optužbe su bile raznovrsne i spektakularane, poput bežanja od policije pod dejstvom narkotika i nedozvoljenog posedovanja i upotrebe oružja. Početak ovog nezaboravnog bega nastupio je kada je Kum bez ikakvog razloga upao na seminar o osiguranju, vitlajući sačmarom i optužujući učesnike da su koristili baš njegov toalet u prikolici. Posle bega kroz dve savezne države, dve probušene gume i čak četrnaest rupa od metaka na njegovim kolima, na slici sa hapšenja, frizura mu je bila besprekorna, kao da je upravo bio spreman da se popne na binu. Braun je zbog toga proveo tri godine u zatvoru. Albumom I’m back iz 1998. se na kratko vratio na vrh, a onda 2004. godine nastaje jedna od najikoničnijih fotografija poznatih ličnosti pod rukom zakona — raščupan, sede brade, zapušteni Džejms zbunjeno zuri u pravcu aparata noseći samo kućni ogrtač, nakon što ga je četvrta žena optužila za nasilje u porodici.

Usled duge upotrebe neograničenih količina narkotika i alkohola, Džejmsovo zdravlje je godinama propadalo, dok ga konačno nije izdalo 25. decembra 2006. godine. Međutim, Kum ni tada nije imao mira, jer je usled pravnih razmirica i dalje bilo nepoznato mesto počinka, te je telo stajalo otkriveno do 10. marta iduće godine. Govor nad njegovim kovčegom držao je Majkl Džekson, Džejmsov veliki prijatelj i obožavalac.
Uprkos svim usponima i padovima, destruktivnoj i tamnoj senci koja se nad njim nadvijala van scene, kada su se svetla gasila, kada je skidao sjajni plašt i prepoznatljivo plavo odelo, Džejms Braun je za života, kao i posle smrti bio velika inspiracija autorima, ponajviše onima afroameričkog porekla, da svoje životne priče ispričaju kroz ritam i bluz, fank, soul i rep.

 

Izvori fotografija 1, 2, 3, 4