Svi veliki satovi sa sobom nose deo istorije. Najskoriji takav je Zenith Stratos koji je sa Feliksom Baumgartnerom skočio sa ivice stratosfere, Longines je učestvovao u Lindbergovim aeronautičkim istraživanjima, a Omega Speedmaster bio je na Mesecu.

Prvi sat pod imenom Speedmaster predstavljen je 1957. godine, kao dodatak podjednako legendarnim Seamaster i Railmaster modelima, a svoje ime duguje tahometru koji se prvi put našao na njemu. Omega je ovim mehaničkim satom na navijanje obeležavala dobijanje dužnosti zvaničnog merača vremena na Olimpijskim igrama. Svoju astronautsku karijeru, Speedmaster počinje 1962. godine u toku programa Mercury-Atlas, kada je Volter Šira Zemlju obišao šest puta, pritom noseći svoj lični hronograf. Iste te godine, Džon F. Kenedi (takođe nosio Omegu) najavljuje čovekov hod po Mesecu. Stoga, NASA je testiranju podvrgla nekoliko satova, izlažući ih ekstremnim temperaturama, pritisku, brzini, udarima… Hamilton je u startu diskvalifikovan, budući da je u pitanju bio potpuno neodgovarajući džepni sat, a za njim i Longines i Breitling, ostavivši Speedmaster kao najprikladniji izbor. Od tada, ovaj sat postaje zvanični saveznik astronautima u Gemini programu, čiji je deo bio i Ed Vajt, prvi Amerikanac koji je hodao u svemiru (na ruci je nosio Speedmaster 105.003). Okvirno u to vreme, nazivu Speedmaster kompanija pridodaje i epitet Professional, dok Vajtove slike iz otvorenog svemira koristi u većini reklamnih kampanja.

Kako se Speedmaster pokazao kao pravi izbor, tako je odlučeno da ga astronauti koriste i u programu Apollo. Iako je logična pretpostavka da je prva Omega na Mesecu bila Armstrongova, istorija govori drugačije, kao i teorije zavere koje uključuju Stenlija Kjubrika i jedan holivudski studio. Nedavno preminuli astronaut zbog kvara na meraču vremena bio je prinuđen da svoj Speedmaster 105.012 ostavi u kapsuli, a Baz Oldrin, drugi čovek koji je kročio na mesečevo tlo nosio je sat pričvršćen oko svemirskog odela. Kasnija sudbina prvog sata na Mesecu prilično je tragična, budući da je izgubljen ili ukraden prilikom slanja Oldrinovih stvari u muzej Smitsonijan. Speedmaster je i jedini sat osvajač Srebrnog Snupija, nagrade koju astronauti lično dodeljuju za posebna dela u vezi sa njihovim misijama. To neobično priznanje, sat je dobio omogućivši posadi baksuznog Apola 13 da prežive sletanje na Zemlju.

Uprkos tome što kompanija tvrdi da je Speedmaster jedini sat koji je kročio na Mesec, to nije istina. Naime, Dejvid Skot bio je prinuđen da nosi Waltham sat zbog oštećenja na njevovoj Omegi, ali je taj podatak izbrisan iz zvaničnih registara zbog kontroverzi koje okružuju misiju Apola 15. Po završetku Apolo ere, NASA i Omega nastavili su saradnju, Speedmaster Professional doživljava male promene, a kolokvijalno dobija naziv Moonwalker.

Kada se u obzir uzme sam izgled sata, jasno je da bi i bez velike istorije Speedmaster bio vanvremenski klasik. Crni cifer u kućištu od nerđajućeg čelika i minimalistički dizajn postavili su standarde u poimanju hronografa i čine ga primerenim i veoma poželjnim satom, na bilo kojoj nadmorskoj visini. Do danas, izdato je nekoliko specijalnih edicija, ali se klasični model smatra najboljim izborom.

Ako se vaša ljubav prema istraživanju i otvorenom prostoru ne završava u Zemljinoj atmosferi, Omega Speedmaster Professional svakako je sat koji će vam najbolje pristajati, i to ne samo kao ukras i pokazivač vremena. Sa svoja 42mm u prečniku pristajaće svakoj ruci, njegov elegantan i vanvremenski dizajn čini ga prikladnim kako uz odelo tako i bilo kakvu neobaveznu odevnu kombinaciju, a za slučaj da put u svemir postane relativno dostupan i omasovljen, uvek ćete imati sat koji možete da ponesete na put u bestežinsko stanje.

 

Izvori fotografija 1, 2, 3, 4, 5