Album izdat u maju pretprošle godine predstavlja svojevrsni omaž Eniju Morikoneu i italijanskim kanconama iz pedesetih i šezdesetih godina. Orkestar nastupa od 2008. godine, kada je izdavanje albuma i bilo predviđeno. Na kraju, album je sačinjen od isečaka sa brojnih nastupa. U procesu snimanja korišćeno je veoma čudno rešenje, snimanje svih instrumenata pojedinačno i njihovo miksovanje jednih sa drugima sa potpuno različitih koncerata. Zbog toga, kao i eho efekata ubačenih u produkciji, poneke numere zvuče pomalo zlokobno i time podsećaju na druge projekte ekscentričnog umetnika. Međutim, uživo je posredi prava bomba fantastičnog organskog zvuka i pozitivne energije. Naravno, koncerti ne mogu da prođu bez Majkovih pošalica na račun svega i svačega, često i same publike. Ali, sve je to deo sjajne atmosfere koja se oslikava na osmesima kako slušalaca, tako i mnogih članova orkestra, koji svi podjednako uživaju učestvujući u ovom fantastičnom izvođenju istorije.

Kako je Majk bio oženjen italijanskom umetnicom Titi Zukatostom i živeo u Bolonji, projekat je došao prirodno. Ono što je započelo je kao ideja za bend od četiri ili pet članova, završilo se orkestrom i horom od žezdeset pet sjajnih muzičara, od kojih je za trubom italijanski muzičar Roj Paci, poznat po saradnji sa Manu Čaom. Njegova sličnost sa Majkom prosto je zapanjujuća, a zalizana kosa i Klark Gejbl brčići je samo učvršćuju. Dvojica muzičkih genija fantastično sarađuju na bini, što im nije prvi put, budući da je Majk već gostovao na jednom od albuma ekscentričnog trubača.

Peton sa orkestrom, u odelu i sa cvetom u reveru aktivno nastupa i dalje, a u svom hipotetičkom četvrtom dolasku u Srbiju, mogao bi da popravi utisak plahovitog perfekcioniste koji je ostavio na festivalu Belgrade Calling, kada su dvojica njegovih tehničara bila pogođena talasom besa zbog problema sa mikrofonima. Za kraj, ostavljamo jedan od koncerata, a vi prosudite da li Majk treba da navrati na još koju rakiju.

Izvor fotografije