Bilo leto ili zima, suvo ili vlažno, bile one Oksford ili Derbi tipa, od glatke kordovana, glatke ili antilop kože, zumbane cipele se danas nalaze na nogama najbolje obučenih ljudi koji šetaju ulicama. Bili oni u odelu i sa kravatom oko vrata ili u sportskom sakou sa izbledelim farmerkama, vlasnici zumbanih cipela uz njih dobijaju pregršt dodatnih poena za stil.

Iako su danas neizbežan deo formalne i neformalne gradske obuće koja svoj životni vek provodi na betonu, kaldrmi i mermernim podovima, zumbane cipele svoje korene vuku iz, kako se u pesmi Rocky road to Dublin pripoveda, irskih farmi i smaragdnih livada večito natopljenih vodom. Njihovo anglofono ime brogues nastalo je od galskog bróg, slobodno prevedenog kao zaštita za nogu. Danas čisto ukrasne, perforacije tadašnjih zumbanih cipela bile su tu sa jednim praktičnim razlogom i imale su funkciju odvodnih kanala. Naime, voda koja je bila neizbežna, u njih je ulazila kroz rupe na cipelama, da bi cipele farmeri po završetku radova naprosto okrenuli i pustili vodu i nakupljenu nečistoću da kroz iste te rupe isteku. Time je znatno ubrzano vreme potrebno za sušenje, a održavanje je u mnogome olakšano.

U ranom dvadesetom veku, zumbane cipele i dalje su smatrane za radnu obuću i deo seoske nošnje, ali su polako nalazile put do kraljevske porodice koja ih je nosila tokom lova, da bi se konačno, komercijalizacijom zanata, one polako selile u gradske radnje i na noge običnog građanstva. Tokom dvadesetih i tridesetih godina, zumbane cipele su nošene primarno na terenima za golf, a postale su prihvatljive i u drugim prilikama, budući da ih je kralj Edvard VIII, osim prilikom ubacivanja loptice u 18 rupa, nosio i na javnim skupovima.

Sa selidbom na gradske ulice, zumbane cipele postaju znatno prefinjenijeg kroja. Rupe, koje su do tada kožu potpuno bušile, sada su postale plitke i svaki proizvođač cipela se trudio da ornamentaciju na njihovom vrhu načini svojim zaštitnim znakom. U zavisnosti od toga šta je kupac želeo, cipele su mogle biti potpuno perforirane (najčešće su to takozvane wingtip cipele, no o njima ćemo neki drugi put), ili su to bili samo pojedini šavovi, odnosno samo prednji deo obuće. Tradicionalne zumbane cipele sa izgledom najsličnijem prvobitnom deo su škotske narodne nošnje, budući da su slični klimatski uslovi zahtevali njihovo nošenje.

Danas, u starijim i tradicionalnijim krugovima Engleske, zumbane cipele su prihvatljive isključivo pre šest sati popodne, posle čega su dozvoljene samo glatke. U ostatku sveta i među ostrvskim građanstvom, one se nose gotovo bez ikakvih ograničenja, a slična dekoracija se često može naći i na patikama. Zumbane duboke cipele u svetlim tonovima braon boje su jedan od najboljih načina da se razbije monotonija kišnih, tmurnih i oblačnih dana, dok se u crnoj boji i od glatke kože mogu nositi u apsolutno svakoj prilici. Ako vam posao zahteva nošenje cipela, ili ih prosto preferirate u svakodnevnom nošenju, izaberite zumbane, jer su prosto zanimljivije.

 
 
Izvori fotografija 1, 2, 3