Pustinjske čizme, chukka čizme ili spenserice, tj. sajmonice u nomenklaturi bivše Jugoslavije sjajan su izbor u kom god godišnjem dobu da odlučite da ih nosite, dokle god je tlo po kome gazite suvo, naravno. Ono što verovatno niste mogli da pretpostavite je da su ove ležerne cipele imale burnu istoriju, vezanu za Drugi svetski rat i nemilosrdne uslove vrelog severnoafričkog fronta.
Nejtan Klark, sin jednog engleskog proizvođača cipela, imao je priliku da oseti čari najvećeg rata u istoriji kada je 1941. godine poslat na služenje vojnog roka na Burmi. No, iskustvo sa kojim se Nejtan vratio bilo je profesionalne prirode. Naime, primetio je da pojedini viši oficiri pri izlascima u gradove nose poluduboke cipele od bež antilop kože. Posle nešto raspitivanja, saznao je da su cipele zaostavština iz Severne Afrike. Obuća koju su vojnici do tada nosili na frontu nije mogla da izdrži teške uslove, tako da je zamena bila obavezna u što kraćem roku. Za tu dužnost, angažovani su bili obućari iz Kaira, koji su napravili poluduboke cipele sa đonom od gume, mnogo lakše i praktičnije od dotadašnje vojne obuće. Nove čizme oblikom su podsećale na obuću koju su nosili igrači pola (otud i ime chukka), i tu je Klarkov preduzetnički duh proradio. Jer, zašto te, do tada nepoznate cipele, ne bi imale i svoju civilnu verziju kada se rat završi?

Skice koje je Nejtan poslao sa fronta u Englesku nisu naišle na odobravanje seniora koji su smatrali da je antilop koža namenjena nižim klasama. Pokušaj da se cipele ipak proizvedu porošao je neslavno i završen samo na prototipu, a Klark junior poslat je na poziciju menadžera prodaje širom britanskih kolonija. No, on nije želeo da napusti svoju zamisao i okrenuo se ka Americi, tržištu koje je uvek prihvatalo i zadovoljno gutalo sve što je dolazilo iz majke Engleske. I tako, u Čikagu 1947. godine, cipele su pronašle put do svojih kupaca, kao originalne kolonijalne čizme. Bile su jeftine, jednostavne i zahtevale malo brige i ubrzo je porodica priznala grešku i otpočela masovnu proizvodnju.

Dok je Englezima trebalo mnogo više vremena da ih prihvate, u ostatku Evrope bile su popularne, posebno među mladim alternativcima i predvodiocima studentskih protesta u Parizu. Sa druge strane kontinenta, prodavale su se odlično, a kao deo svog stila birali su ih i Bob Dilan i Stiv Mekvin. U Britaniji su ih na kraju prihvatili modsi, u nešto elegantnijem izdanju, a u SAD, bile su nezaobilazan deo izgleda jednog prosečnog bitnika. Nejtan Klark ih je nosio do svoje smrti 2011. godine, a svoj preporod doživljavaju u poslednjih nekoliko godina, kada se mnogo proizvođača okrenulo prepoznatljivom izgledu cipela sa samo četiri rupe za pertle.

Originalne Clarks cipele dostupne su i na našem tržištu, a alternative postoje u svim cenovnim rangovima. Najčešće se prave u različitim nijansama smeđe, žute i plave, a za ljubitelje ravnog gumenog đona, takođe postoji bezbroj modela. Farmerke, čino pantalone, somotske, čak i sada već spakovani šortsevi i polo majice, pa košulje, džemperi, mornarički i svi drugi kaputi, jakne, parke — možete ih nositi uz apsolutno sve osim odela, ali će se zato odlično slagati sa sakoom od tvida. Lagana obuća od tanke kože neupotrebljiva je samo zimi, ali kako sneg još nije na vidiku, iskoristite priliku da ih uzmete i nosite što duže možete, ili potražite neku od mnogih alternativa od glatke kože koje će izdržati i sve izazove koje postavlja zima.

 

Izvori fotografija 1, 2, 3, 4