Ljubitelji jakni od teksasa, a veliki protivnici njegovog dupliranja, u prolećnim danima najčešće pribegavaju nošenju pantalona sa koso ili vertikalno usečenim prednjim i ušivenim zadnjim džepovima. Najčešće, one su u različitim nijansama drap boje, za njom sledi nautikom inspirisana teget, ali se, u zavisnosti od trendova, njihov kolorit širi i na razne nijanse osnovnih i izvedenih boja. U pitanju su, naravno, čino pantalone, daleki i znatno manje formalni rođak pantalona od odela.

Reč čino istovremeno označava samu tkaninu, kao i pantalone napravljene od nje, ali i sam njihov kroj. Koreni tkanine sežu do sredine devetnaestog veka i uniforma britanskih i francuskih vojnika. Za razliku od onih ranijih, kod kojih je, prilikom najdirektnijih oružanih sukoba, bilo bitno razlikovati svoju jarku od neprijateljske jarke ratničke boje (kao u sportu danas), veliki napredak vatrenog oružja kao primat pri dizajniranju ratne odeće uvodi kamuflažu. Zbog toga je, kao preteča moderne uniforme, razvijena čino tkanina u peščanim i zemljanim tonovima.

Sukob koji je uveo čino pantalone u civilne garderobere bio je tromesečni Špansko-američki rat, vođen 1898. godine, na Karibima, ali i Filipinima. Veterani rata, čiji tok i posledice možete pročitati ovde, sa sobom su poneli i pantalone koje su ubrzo postale tražene i među običnim građanstvom SAD. Prema dvema verzijama priče, njihov naziv potiče od hispanoameričkog izraza za prepečen, budući da je boja pantalona podsećala na onu od tost-hleba, odnosno kolokvijalnog izraza za stvar kineskog porekla, zbog toga što je tkanina, logično, proizvođena u Kini.

Preko jednog veka kasnije, izdržljiva, a veoma lagana i za nošenje prijatna tkanina izgubila je svoje mesto u vojsci i zamenjena je novim, savremenijim materijalima, ali u civilnom svetu, čino pantalone su nastavile svoj život. Ne postoji nijedna ikona stila koja ih makar jednom nije nosila. Stiv Mekvin ih je rado spajao sa braon spensericama, a Pol Njumen sa razdrljenim belim košuljama. Bež, teget i crvene čino pantalone obavezne su svakog proleća i leta (za one hrabrije, ove sezone to su i mint, ili isprane roze i plave), a možete ih nositi urolanih nogavica, sa patikama, brodaricama, mokasinama, tankim i laganim sportskim sakoima, ali i Haringtonkama, koledžicama… Na jesen, neka budu braon, bordo ili narandžaste, uparene uz tvid, vunu i duboke cipele.

Na kraju, postavlja se pitanje da li je čino bolji od teksasa? Ja bih, lično, rekao da jeste. Razlozi za to su svakako udobnost, lakše nošenje pri najvišim temperaturama, kao i činjenica da dolaze u neuporedivo više boja. Takođe, svuda gde su farmerke prihvatljive, prihvatljive su i čino pantalone, s tim što su one prigodne i u prilikama koje zahtevaju malo ozbiljniju, ali ne i potpuno formalnu odeću. U takvim prilikama, umesto onih sa ravnim prednjim delom, poželjnije je obući one sa faltom duž sredine nogavica. I još jedna stvar — kratki čino je potpuno društevno prihvatljiv, za razliku od teksas šortseva koje treba ostaviti isključivo devojkama. Ukratko, to je sve što o čino pantalonama treba da znate, a na kraju krajeva, izbor je vaš.

Izvori fotografija: 1, 2, 3, 4