Priča o ovom neobičnom čoveku počinje ovog proleća na jednom putu u saveznoj državi Merilend, kada su dva saobraćajca krenula u poteru za crnim Lamborghini Gallardom koji se dozvoljenom brzinom, ali bez tablica vozio po putu. Betmen je bez pravljenja problema zaustavio svoj kabriolet, a policajci, još pre nego što su izašli iz automobila, počeli su da zbijaju šale na račun neobičnog učesnika u saobraćaju.

U isto vreme, neko od mnogobrojnih prolaznika uspeo je da slika bizarnu scenu zbunjenih policajaca i Mračnog viteza koji stoje pored puta pod krošnjom rascvetale trešnje i slika je počela da se širi Internetom. Dok je većina lajkovala, šerovala i smejala se susretu zvaničnih i nezvaničnih pripadnika sila reda i zakona, nekolicina ljudi prepoznala je vozača Lamborghinija. Oni su u tom konkretnom Betmenu prepoznali Lenija B. Robinsona, milionera-dobrotvora i neverovatno nestereotipnog vozača italijanskih superautomobila. Naime, Lenijev radni dan uključuje i posete bolnicama u okrugu, gde iz čistog zadovoljstva, potpuno besplatno, čak o svom trošku, provodi vreme sa teško bolesnim mališanima, pričajući sa njima, bodreći ih i deleći im poklone. Kako kažu oni koji ga poznaju, Leni ne radi to zbog bilo kakve slave, već isključivo zbog osmeha i nade koje klincima donosi druženje sa omiljenim herojem.

Iskreno rečeno, deca se raduju Betmobilu gotovo podjednako kao Betmenu, a Leni je, mislivši i na to, spremio keca u rukavu — od jula, dečiji junak dolazi u replici prvog filmskog Betmobila iz 1960. godine. Automobil, koji ga je koštao oko četvrt miliona dolara ima i sve karakteristike modela iz ranih filmova o Betmenu: tu su hromirani volan u obliku slepog miša, radar, čuveni stakleni krov… I naravno, iz kola svira nezaobilazna muzička tema. Nažalost, Leni je imao tu nesreću da se pojavi u gotovo isto vreme kao i još jedna personifikacija stanovnika Gotama — ubica iz Aurore, samoproklamovani Džoker. Tako, sva dobra dela koja je Robinson učinio, skrajnuta su u medijima opsednutim smrću i terorizmom. Još gore, rukovodstva mnogih bolnica su zbog nepovoljne klime potpuno bezumno zabranile Leniju posete deci i time direktno unesrećila mnogu decu kojima je tračak nade potreban, pa makar dolazio u kostimu slepog miša. Budućnost će najverovatnije ponovo pokazati pravu cenu dobrih dela, kada će se znati svi detalji o izopačenom sociopati pre nego o velikom dobrotvoru. Leni je izjavio da uprkos besmislenim zabranama ne odustaje od svog cilja pružanja radosti deci kojoj je ona najpotrebnija.

Nego, da se vratimo na policajce… Kada su prišli Lamborghiniju i započeli razgovor sa neobičnim „zločincem“, čitav događaj počeo je da poprima novu dimenziju. Gospodin u crnom kostimu odgovorio im je da tablice ima, samo ih drži van kola da ne bi kvario imidž superheroja u bolnici iz koje se upravo vraća. Strpljivo je objasnio čime se bavi, rukovao se sa njima, a podetinjili policajci oslovili su ga sa Betmene, po svim tačkama prekršivši proceduru identifikacije. Jer, pred njima je zaista stajao Betmen, junak njihovog detinjstva, borac za pravdu i džentlemen pre svega. Zamolili su ga za fotografiju, i pevušeći poznatu melodiju, vratili se u patrolni automobil, ne napisavši kaznu heroju koji je prekršio zakon. U kolima se ponovo čuo smeh, ovog puta ne ciničan, već iskreni, dečiji.

 

Izvori fotografija 1, 2