Da li vam se nekad dogodilo da o jednom vinu pročitate nekoliko posve različitih recenzija? Ukoliko sebe ne smatrate velikim poznavaocem, verovatno ste se već pitali koga slušati, čije mišljenje uvažiti? Ovog puta, daćemo vam nekoliko smernica koje vam mogu pomoći da izbegnete subjektivnost vinskih kritičara.

Pravi profesionalci, ljudi koji se vinom bave, vino zaista i vole. Oni ne traže mane, mada ponekad na njih naiđu i odgovorno ih predoče javnosti. Oni iskreno traže nova uzbuđenja, žele da pronađu novo vino koje će piti ove sezone. Zainteresovani su za novu berbu i ne očekuju da će biti ista kao prethodna. Pravi profesionalci su istraživači. Pravi profesionalci su avanturisti. Pravi profesionalci su žedni. Ljudi koji se profesionalno i etično bave ocenjivanjem vina, najčešće neće porediti vina. Oni će ih ocenjivati zasebno. Svu svoju pažnju usmeriće na jedno vino ili jednog proizvođača. Pristupiće vinu pojedinačno, jer imaju kapital znanja dovoljnog da ceo novinski članak posvete jednoj priči.

Naravno, da bi se dobila kompletna slika jednog vina/proizvođača, potrebno je otići u vinograde, obići podrume… Ali, hej! Zar nije nužno da poznavaoci edukuju sebe makar u istoj meri u kojoj edukuju nas, čitatelje? Ukoliko se na primer ocenjuje Ribera i njena sorta Tempranillo, moralna obaveza kritičara je da je iz te pokrajne, pre svega, probao mnogo više vina nego što ih ocenjuje. Takođe, svako ko je putovao po vinskim pokrajnama vrlo dobro zna da mnoga vina, dok je bio kod kuće, nije razumeo i da je tek kada je na tom putu obišao vinograde, vinogradare i vinare razumeo zašto je to vino takvo kakvo jeste. Često je ono što ne razumemo upravo ono što ne volimo. I tek kada nešto razumemo, kada tamo odemo, počnemo to i da volimo. Pravi profesionalci ne zaboravljaju da se ukus uči.

Ali da se vratimo ocenjivanju i rangiranju. Moguće je i ocenjivati i više vina tokom jednog tastinga. Poređenje vina može biti vrlo korisna stvar. Ukoliko se neka slična vina probaju zajedno, i mane i vrline mogu doći do izražaja. Takođe, njihova posebnost se može tek tada uočiti. Dobro vino često svoje tajne ne otkriva ako je samo. Nekada je sasvim jasno da je jedno vino bolje od drugog i lako ih je rangirati, ali šta ukoliko je i drugo vino dovoljno dobro? Neka vina su samostalna, a neka nemaju smisla ukoliko se piju bez hrane. Postoje vina koja insistiraju na hrani! Opasnost vreba ukoliko vino nije povezano sa pravom hranom…

Vino je, očigledno, vrlo delikatna stvar i zato treba biti obazriv. Ukoliko se vrši poređenje i rangiranje na osnovu sorte, regije i stila, treba obratiti pažnju da vina imaju što više zajedničkih činilaca. Recimo, moguće je ocenjivati jednu sortu, npr. Caberenet Sauvignon, iz različiih regija. Ali koliko različitih? Ukoliko poredite Cabarnet Sauvignon sa Novog Zenlanda i Francuske, moguće je da poredite potpuno dve različite stvari. Različito tlo, različita klima, različiti delovi planete nužno daju različito grožđe. Enolog to ne može promeniti. Isto tako, ukoliko poredite sivi Pinot iz jedne regije, na primer iz Collia, jedan je svež iz Inoxa, jedan je iz Barrique bureta, a jedan je maceriran, poredite tri potpuno različita vina iako su iste sorte i iz iste regije, ali potpuno različitog stila. Tada bi pravilnije bilo da poredite jedan stil: svež sivi Pinot, svež Chardonnay i svežu Rebulu iz Collia. Međutim, ni to ne izgleda kao najbolje rešenje. Idealno bi bilo ukoliko bi se poređenje i ocenjivanje vršilo na osnovu sva tri faktora: idealno bi bilo ukoliko bismo poredili jednu sortu iz jedne regije istog stila — nekoliko Chardonnay iz Toskane svežeg stila. Tada bismo zaista dobli pravu sliku! Idealni uslovi su kako u nauci, tako i u životu često nemogući. Stoga, profesionalci najčešće kao zajednički činilac uzimaju cenu. To deluje kao dobro rešenje. Cenovni razered bi mogao biti 0–5, 5-10, 10-15, 15-20, 20+ €. Onda je moguće i porediti barrique chardonnay i macerirani sivi pinot u kategoriji do 15 EUR. Onda je i moguće porediti cabarnet sauvignon iz Francuske i sa Novog Zelanda u kategoriji do 30 €. Svetski magazini često ocene neko vino sa 90+ poena u kategoriji za vina do 5 €. I to se čini najlegitimnije. Odnos cene i kvaliteta. Onda više i nije važna sorta, ni regija odakle vino dolazi, ni stil. Profesionalac tada odgovara na pitanje da li vino koje je ispred njega odgovara kvalitetom za tu cenu. I naravno, takav sud može samo on da donese!

Zaista, koga treba čitati? Treba čitati, pre svega, ljude koji vino vole. Treba čitati ljude koji ulažu u sebe i svoje znanje. U tom smislu, treba čitati svetske putnike. Koga treba slušati? Samo sebe. Jer na kraju krajeva, mi smo ti koji vino pijemo. Džaba dobrih ocena velikih magazina i uvaženih kriičara, ako mi tom vinu nismo dorasli.

I upamtimo, ukus se uči!

 

Izvori fotografija 1, 2, 3