Potera, napisana 2007. godine predstavlja kriminalistički roman sa elementima trilera i romanse američkog autora Klajva Kaslera, koji je dobio reputaciju sjajnog krimi pisca. Po mom mišljenju, Kasler nije opravdao ime ovim delom. Glavni junak romana, detektiv Ajzak Bel, skoro je potpuno prepisan iz knjiga i filmova o popularnom tajnom agentu Džejmsu Bondu, sa dodatim osobinama Šerloka Holmsa, a smešten u eru između njih dvojice. Naime Bel je građen kao junak poznat po očaravanju lepih devojaka, strasti prema luksuznim automobilima i brzoj vožnji, a na to poznat je i po hvatanju najvećih zločinačkih umova tog doba koristeći metode dedukcije, kao i po surovosti prema lošim momcima u romanu. Zvuči poznato, zar ne? Scene potere veoma su nerealne i loše opisane, pa čitalac vrlo brzo gubi zanimanje za njih, a potom i za ostatak romana. Takođe, prevodilac izdavačke kuće Alnari, Vladimir Nikolić, propisno se obrukao prevodom romana i ubacivanjem arhaizama i žargonskih reči gde ih, siguran sam, ni sam Kasler nije stavljao, poput vazda i raja, kvareći time koncept romana. Zatim, u nedostatku ideja za završnicu, pojavljuje se zemljotres kao izlazna ruta glavnog zločinca Džejkoba Kromvela, poznatijeg kao bandit Krvolok, zbog nemilosrdnog ubijanja tokom pljački banaka. Zemljotres je vidno na silu ubačen, jer su scene apsolutno besmislene, bespotrebne i veoma loše napisane. Pisac bukvalno preleće kroz događaje i stavlja akcenat na Bela koji uspeva da peške (?) prelazi sa jednog na drugi kraj San Franciska kako bi uhvatio Krvoloka.

Kao zaključak, pred vama je veoma predvidljiva knjiga koja se euforično uzima u ruke, ali ubrzo uz razočaranje spušta. Ukoliko ste željni zaista dobrih kriminalističkih romana, preporučujem vam da se okrenete majstorima toga posla, kao što su Agata Kristi, Artur Konan Dojl, Džozefin Tej ili Jan Fleming, koji će vas sigurno držati u neizvesnosti do samoga kraja.