U vreme kada na muzičkoj sceni vladaju DJevi, štancovani reperi koji svi eksploatišu istu matricu i androgene pop zvezde, klasičan gitarski album je prijatno iznenađenje. Muzička industrija je do sada reciklirala sve pravce i žanrove u želji da kroz svoje umorno telo oseti mlaz sveže krvi ali su kantautorski, gitarski albumi bili veoma retki. Stvar nije u tome što za takvu muziku nedostaje publika, već naprotiv, za takvu muziku nedostaju muzičari. Skupiti album pun kvalitetnih ličnih tekstova, osećajnog sviranja i virtuoznosti, kao i odlične produkcije zahteva ozbiljne muzičare i umetnike, predstavlja redak momenat na današnjoj mejnstrim sceni. Jednostavno, industrija mnogo više voli da ima zvezde koje je stvorila i kontroliše nego osobe koje je, svojim radom i kvalitetom, najbolje podsećaju kako je isprazna, komercijalna i lažna postala.

Zbog svega toga, novi album, američkog gitariste Johna Mayera bitno je izdanje i jedno od najboljih u njegovoj karijeri. Mayer, za one koji nisu upoznati sa njegovim opusom, jedan je od retkih gitarista koji se komotno može pratiti na i MTVju i na adult rock stanicama. Čovek koji je uspeo da vrati čistu gitaru u modu i koji, podržan od strane odličnog pratećeg benda, održava koncerte na kojima se publika podseti koliko je gitara daleko bolja u generisanju emocija od dva gramofona ili ritam mašine.

Dosadašnji njegovi albumi su bili modernog usmerenja, sa takvim aranžmanima i produkcijom ali se ipak videlo da je Mayer odrastao na klasičnim gitaristima i kantautorima iz prošlosti. Kada je pre dve godine najavio nov album, akustičnog pristupa i osećaja, to je bio znak da je spreman da se prepusti nasleđu svojih idola i da je sazreo da snimi album koji bi mogao da stane rame uz rame sa kultnim ostvarenjima tog žanra.

Born and raised je izašao u maju ove godine i odmah osvojio srca ljudi koji cene iskrenost i autentičnost ploče i koji vole da ostete “organski“ pristup pravljenju muzike. Svaki snimak zvuči kao da je sad snimljen i to samo za slušaoca sa akustičnim (ali ne i unplugged) zvukom koji je šarmantan i neopterećujući a pri tom veoma prijatan i kvalitetan. Iako cela ploča zvuči krajnje ležerno, opušteno i spontano, pravi poznavaoci dobro znaju da utisak lakoće sakriva veliki trud i da iza ove ploče stoji ogroman rad koji je potpuno uspeo jer je željeni utisak apsolutno postignut.

Prva pesma, pod nazivom Queen of California praktično definiše ceo album i postavlja ton koji se neće bitnije menjati kroz ostale numere. Takođe, ona u svom tekstu sakriva i par kvalitetnih aluzija na druge gigante akustičarske muzike (Bob Dylan na prvom mestu), koji su bili inspiracija za ovo ostvarenje. Kao i kod većine Mayerovih pesama, tako su i na ovom albumu lična iskustva glavni motivi u tekstovima. To ga čini iskrenim a tekstove jednostavnim i efektnim, nezahtevnim za slušanje ali i dalje jakim, dovoljno da ih shvatimo kao poeziju. Ipak, i pored par tužnih pesama, celokupan utisak je i dalje optimističan i iskrenost tekstova čistoćom zvuka i jasnom porukom, čine iskustvo slušanja ove ploče gotovo katarzičnim. Tu su i fino uklopljeni elementi sentimentalnog kantrija, poput slajd gitare, što samo doprinosi laganom utisku koji prija.

Mayer je uspeo da napravi ploču koja efikasno deluje na nekoliko nivoa. Odličan album za vožnju, kuliranje, tugovanje, čak i za samospoznaju. Born and raised može biti dokaz da kvalitetna gitara i ljudi koji je vole i slušaju ipak nisu nestali pod naletom ispraznog i elektronskog, a može biti i jedan album koji će te imati, a koji je zaobišao striktne žanrovske podele i koji, zbog imena koje stoji iza njega, neće tek tako nestati sa radio talasa i mejnstrima, iako nije komercijalan, kao što bi diskografska kuća možda volela, imajući u vidu milionske tiraže ranijih Mayerovih ostvarenja. Još jedan dokaz Mayerove okrenutosti prošlosti je i sam dizajn omota ovog albuma. Naime, veoma je sličan ploči Odgens’ nut gone flake čuvenog britanskog mod benda Small Faces. Iako oni nisu direktna inspiracija za Mayerovo stvaralaštvo, ovo je veoma simpatičan omaž.

Najbolji momenti: Queen of CaliforniaShadow days, Something like Olivia, Whiskey, whiskey, whiskey

Ocena: 8,5/10. Do titule remek-dela i dvocifrene ocene treba mu i dobra doza inventivnosti, koja ovde ne postoji u dovoljnoj meri.

 

Izvori fotografija 1, 2, 3