Auto tune, loše zvezde i još gora publika caruju muzičkom scenom, bez ikakve namere da se uskoro skinu sa trona za koji ih je pripremila armija producenata, stilista, menadžera i drugih zakulisnih vladara njihovim životima. U takvim okolnostima, čak je i najobičnija i najkliše pojava na planeti, a to je klinac sa akustičnom gitarom u futroli, pravo osveženje na muzičkoj sceni. Džejk Bag, rođen 1994. godine u Notingemu, jedna je od zvezda u usponu koje dolaze iz Britanije.

Svoj debi je doživeo na Glastonberiju prošle godine, a ove je izdao svoj eponimnni album, na kome se nalazi 14 pesama koje se vrte oko događaja iz života mladog autora. Svako ko pomisli da je Džejk premlad za ozbiljne teme, treba da ima na umu da je u pitanju dete Engleske, koje je svoje prvo pijanstvo i mamurluk verovatno doživelo sa pet godina, a srce mu je bilo slomljeno sa sedam, kada se odao lakim drogama. Sa takvim činjeničnim stanjem, njegovi tekstovi su u potpunosti uverljivi, a u pravi oblik ih je dovelo još nekoliko poznatih tekstopisaca, jer, ipak, industrija mora da uplete prste u sve. Opet, to je mnogo bolje od njegovog vršnjaka, Džastina Bibera, Kanađanina sa Youtubea koji je direktno sa svoje kompjuterske stolice, bez ikakvog životnog iskustva bačen u ruke raspomamljenih dvanaestogodišnjakinja i isfrustriranih umišljenih alternativaca, od koijh ga jedne obožavaju, a drugi mrze zbog besmislenih tekstova i glupe frizure. U svakom slučaju, akustična muzika sa folk elementima prilagođenim 21. veku i rok uticajima tu i tamo, jako je prijatna za preslušavanje, a kada je reprodukuje klinac u Fred Perry jakni, a ne u šljaštećem perjanom prsluku, preuskim pantalonama i prevelikim patikama, zvuči i u potpunosti autentično i iskreno.

Međutim, slušajući album, na um pada jedan jedini umetnik, opšte dobro prošlosti i sadašnjosti svetske muzike, a to je Bob Dilan. Lepo je znati da postoje današnja deca koja slušaju dobru muziku i ne stide se da je podele sa svetom stvarajući jedan prilično kvalitetan i lirički zreo album sa pesmama koje će se ulaziti u uvo i ostajati u glavi, ali treba znati da je Bob veoma živ, a ove godine je čak izdao još jedan, trideset peti po redu album. Šef nema nameru da prestane da stvara, i samim tim, jedna mlađa, savremena verzija Dilana nije još ono što je muzici sada zaista potrebno. Čitava ta retromanija (i amerikanomanija) koju je lansirala Lana del Rej sa svojom PR mašinerijom je mač sa dve oštrice, koji pruža od modernih tokova znatno kvalitetniju muziku jako prijatnu za slušanje, ali suštinski ništa novo i već sažvakane muzičke teme. Džejk Bag je trenutno u prilici da postane nova najveća zvezda koja je došla iz Engleske, međutim, da bi to postigao, mora da odvoji uticaje od svog sopstvenog muzičkog puta. Srećom, sa talentom koji poseduje kako u pisanju, tako i u pevanju svojih tekstova, on ima potencijala da taj put uspešno pređe, čak i ako se ne kreće već dobro i davno utabanim stazama.

 

Izvori fotografija 1, 2