Kada se govori o Đovaniju-Đaniju Anjeliju, teško je početi, a još teže pobrojati sve zvanične i nezvanične titule koje je taj izuzetan čovek za života stekao. Rođen 1921. godine u Torinu, obrazovao se u Pinerolu, a u Drugom svetskom ratu se borio na ruskom i severnoafričkom frontu, gde je i ranjen od strane nemačkog vojnika posle svađe oko žene. Posle rata, 1953. godine, oženio se plemkinjom Marelom Karaćolo, sa kojom je imao jednog sina. Nekoliko godina kasnije, 1966. Đani nasleđuje porodični posao i postaje prva osoba Fiata.

U to vreme, Italiju je trebalo izvući iz velikih dugova koje je ostavilo učešće na pogrešnoj strani u Drugom svetskom ratu, a Đani je bio u potpunosti sposoban za to. Do kraja svog mandata, podigao je ekonomiju Italije na noge, a njegova ekstrovertnost i ekscentričnost donele su mu mnogo simpatija, poslovnih veza i kontakta među najvišim slojevima evropskog društva. Snaga njegove ličnosti ogledala se u tome što je kontrolisao ekonomiju Italije u potpunosti, stavljajući veto na sve predloge koji mu nisu odgovarali, odnosno odgovarali Italiji, čiji je on bio suštinski vladar. Da su te odluke zaista bile u interesu Italije pokazuju i brojevi, odnosno akcije kompanija koje su padale zajedno sa njegovim povlačenjem iz Fiata.

Priča o stilu Đanija Anjelija počinje 1967. godine, kada ga časopis Time opisuje kao čoveka izuzetnog stasa poput Julija Cezara u odelu krojenom po meri. Celokupan Đanijev stil sastavljen je upravo od preplitanja dve celine, odnosno izgleda i moći. Najprepoznatljivije njegovo obeležje svakako je bilo nošenje sata preko rukava košulje. Kada je jednom prilikom upitan zašto pribegava takvom načinu nošenja, Đani je odgovorio da prosto štedi vreme, jer ne mora da zavrće rukav košulje. A sve sekunde ušteđenog vremena, Đani je provodio ne štedeći se do duboke starosti, bilo u ronjenju, skijanju ili zavođenju.

Snalazio se podjednako dobro u italijanskim i američkim krojevima i krevetima, a pod njegov šarm je pala i Džeki Kenedi. A kada nije bio u skijaškoj, ronilačkoj ili bez ikakve odeće na sebi, Anjeli je poslove sklapao u besprekorno skrojenim odelima širokih i zašiljenih revera, koji su manifestacija lične i poslovne moći. Voleo je jednako jednoredna i dvoredna, a nosio ih je u jednoj boji, sa diskretnim uzorkom ili sa prugama, dok mu je poštovanje koje je uživao dozvoljavalo da odela gotovo nikad ne zakopčava. Kravate je nosio kako su njemu odgovarale, iskrivljene na stranu ili prebačene preko džempera, što je bio još jedan detalj koji je L’Avvocato, kako mu je cela Italija tepala, uneo u sve potonje enciklopedije stila. O aktuelnosti Anjelijevog stila govori činjenica da njegov unuk i sadašnji čelnik Fiata, Lapo Elkan, nosi dedina odela i u njima biva proglašavan jednom od modernih ikona stila.

Uspešan poslovni čovek, veliki zadovnik i hedonista, vlasnik Juventusa, nosilac najviših odlikovanja i titule doživotnog senatora jeste bio čovek od stila i poslovnih pobeda, u sebi je nosio tamu koja ga je pratila celog života. Posle očeve smrti, njegova majka je izgubila kontakt sa porodicom i realnošću, što je ostavilo traga u kasnijem Đovanijevom životu. Biografi tvrde da je kolekcija vrednih umetničkih dela, posebno Anrija Matisa bila Đanijeva potraga za životnim mirom. Njegov jedini sin Edoardo bio je nespreman za nasleđe, tako da je skrajnut na mesto direktora Juventusa, još jednog porodičnog posla, i to u vreme kada se dogodila nesreća na Hejselu. Bez mogućnosti da izađe iz očeve senke, Edoardo se okrenuo heroinu, a život je okončao tragično, kada je 2000. godine skočio sa jedne torinske zgrade. Svoju priliku da se pomiri sa sinom, Đani je dobio kada se i sam preselio na onaj svet tri godine kasnije, u 81. godini, posle borbe sa rakom prostate. I deset godina posle smrti, Đani se smatra najuticajnijom osobom Italije, koja bi, da nije bilo njega, u dugove u kojima je sada pala mnogo, mnogo ranije.

 

Izvori fotografija: 1, 2, 3, 4, 5