U iščekivanju sledećeg režiserskog poduhvata Gaja Ričija, može se slobodno reći da engleskoj kinematografiji fale crne komedije smeštene u londonska predgrađa. Dok je poznati režiser zaokupljen ulicom Bejker i pripremanjem rimejka američkih serija, jedino što nam ostaje je da pogledamo šta ostatak ostrvljana ima da ponudi.

Jedan od filmova vrednih vašeg vremena je Four lions, priča koja zadire u tabu temu kako Britanije, tako i celog zapadnog sveta — terorizam. Ili bar pokušaj istog, kada se u obzir uzme da filmska družina, njih četvorica, nemaju nikakvu ideju, plan, a ni razlog da daju svoj doprinos džihadu. Gajričijevska atmosfera struji kroz ovaj debitantski film Kristofera Morisa. Uprkos tome što su gotovo vršnjaci, Riči se naravno, ako se zaboravi onaj nepotrebni izlet sa Madonom,  pokazuje kao mnogo zreliji reditelj. Uticaj slavnog reditelja uočava se u mnogim dijalozima i likovima, te je na primer mozak nesrećne družine, rođeni Englez Beri, u neku ruku sličan  Aviju, najvećem Jevreju Njujorka. Što se tiče radnje, ukratko, Omar, Vadž, Fejzal i Beri posle niza suludih ideja dolaze do konačnog plana — da se raznesu tokom maratona u Londonu.  Kako je akcent stavljen na dijaloge, a ne dešavanja, tako se film pomalo čini statičnim, ali razgovori terorista u pokušaju zaista su urnebesni i garantuju smeh tokom celog filma. Ljubitelji intelektualnog humora mogu biti razočarani, jer razgovore ipak vode potpuni idioti, međutim čak i takav humor nijednom nije u zoni lošeg ukusa, a mračan obrt daje filmu dozu ozbiljnosti i ostavlja gledaoce sa blagom gorčinom po njegovom završetku.

Ako ste ljubitelji britanske komedije, Four lions je obavezan za gledanje, bilo kao čistmaterijal za smejanje ili, ako to želite, slobodna studija multikulturalizma u modernoj Engleskoj. Uprkos tome što je urnebesan, kroz film se suptilno provlače teme poimanja vere, položaja žene… Da ne dužimo, pogledajte film i javite utiske!

 

Izvori fotografija 1, 2, 3