Francuska automobilska industrija je u periodu do izbijanja Drugog svetskog rata obilovala luksuznim brendovima koji su postavljali najviše standarde. Bugatti, Delage, Delahaye, Hotckiss i Talbot-Lago su fabrike koje su bile najdominatnije na polju sportsko-luksuznih modela koji su svojim srećnim vlasnicima nudili kako brzinu i snagu, tako i vrhunska tehnička rešenja tog perioda. Međutim, rat i okupacija su prekunuli proizvodnju, a kada se on završio, Francuska, ali i cela Evropa bile su toliko siromašne da su ove slavne marke jednostavno nestale, izgubivši tržište, trku u razvoju i samopouzdanje u pravljenju automobila za neka srećnija vremena i neke bogatije ljude. Ipak, galski duh se nije dao slomiti a francusko viđenje luksuznih automobila se materijalizovalo u obliku čuvene fabrike, FACEL Vega. Ovo je priča o fabrici, njenim najpoznatijim i najboljim modelima kao i o periodu u kom su stavarani.

FACEL Vega je osnovana 1938. godine od strane Žana Daninoa (Jean Daninos), pariskog industrijalca. Sama reč FACEL je skraćenica od Forge et Ateliers de Construction d’Eure et de Loire i u početku se firma bavila proizvodnjom metalnih komponenti najšire primene. Zahvaljujući prinudnoj saradnji sa nacistima tokom rata, fabrika FACEL izlazi bogatija, čitava i odmah počinje saradnju sa automobilskom industrijom. Klijentela gospodina Daninoa bila je raznovrsna i uključivala je izradu karoserija za Simcu, Panhard, francuski Ford Comet pa čak i za Pininfarinu. Pored delova za automobile, FACEL je postao poznat i po izradi kuhinjskih elemenata, kao i alata.
Iako veoma poznat u evropskim automobilskim krugovima, Danino je želeo da stvara spostvene automobile, potpuno nezavisno od dugih proizvođača. Svoju šansu je video u kolapsu francuskih luksuznih proizvođača.

Godine 1954. svetlost dana ugledao je model Vega, zapanjivši javnost i skrenuvši pažnju na ovu kreaciju. Reč je bila o GT kupeu modernih linija i luksuznog finiša koji će do kraja biti karakterističan za ovu marku. Karoseriju je dizajnirao Žak Braser a ispod haube je bilo smešteno jedno iznenađenje u vidu snažnog i izdržljivog američkog V8 motora. Danino je znao da je stvaranje sopstvenog agregata dug, mučan i skup proces, pa je jednostavno preuzeo najsnažnije i najkvalitetnije motorske jedinice dog doba, američke. Chryslerov De Soto Firedome V8 imao je zapreminu od 4,7 litara i 180 KS, više nego dovoljno za vrhunski GT automobil. Kvalite izrade, bio je zapanjujuće dobar a prvi testovi su pokazali da je reč o jednom veoma oziljnom automobilu koji, iako prvenac mlade fabrike, može da konkuriše i nekim mnogo poznatijim modelima. Po ceni od skoro 7000 $ nikako nije bio jeftin ali je ipak napravljeno 46 primeraka do 1955. godine.
Ohrabren ovim uspehom, Danino odlučuje da se u potpunosti posveti proizvodnji automobila. Revizija postojećeg modela iz 1956. godine preimenuje ga u FVS (FACEL Vega Superme) i uključuje i nov motor od 5,5 litara, takođe Chryslerovog porekla. Ovaj model se proizvodio sve do 1958. godine kad ga je nasledio čuveni HK 500 o kome će kasnije biti više reči.

Otprilike u isto vreme, kompanije je predstavila i fantastični FACEL Vega Excellence, super luksuznu limuzinu napravljenu na produženoj šasiji modela HK 500. Ovaj automobil se odlikovao prepoznatljivim dizajnom prednjeg dela, odsudstvom B stuba i vratma koja su se otvarala simetrično (suicide doors). Pri ceni od 12 800 $ ovaj model je bio skuplji od Rolls-Roycea ili najskupljeg Cadillaca tog doba. Relativno malu produkciju od samo 152 primerka, napravljenih u periodu od 1959. do 1962. godine, ograničila je nespremnost tržišta na ovakve automobile,visoka cena, kao i loša navika otvaranja vrata pri oštrijim krivinama, danak konstrukcionim propustima, čestim kod malih proizvođača.

Samim početkom šezdesetih FACEL Vega bila je na vrhuncu slave, počevši da se u krugovima pozavalaca prepoznaje kao vrhunski brend. Zahvaljujući nekonvencionalnosti pojave, luksuzu i beskompromisnoj snazi, ovi automobili su bili omiljen prevoz krema javnih ličnosti tog doba. Pablo Pikaso, Din Martin, Ava Gardner (koja je imala čak tri FACELa) su samo neki od vlasnika. Čuveni francuski pisac Alber Kami poginuo je vozeći se u FACEL Vegi svog izdavača, koji snagu automobila nije uspeo da ukroti na klizavom francuskom putu. Pored toga, krajem šezdesetih čak je i bubnjar Bitlsa Ringo Star kupio model HK 500 za ličnu upotrebu.

Ipak, te godine označavaju i početak kraja ove fabrike. Uvidevši da ga veoma luksuzni i retki automobili nikada neće globalno afirmisati, Danino predstavlja mali dvosed i kabriolet nazvan Facelia sa namerom da poveća prodaju, zaradu i prisutnost svog imena. Ovaj model je imao prepoznatljiv dizajn i sve kvalitete kuće ali i jednu fatalnu manu — motor. Ostaje nejasno zbog čega nisu korišćeni provereniji agregati ali se Danino okrenuo maloj fabrici Pont–à–Mousson i od nje nabavio redni četvorocilindraš zapremine 1,6 litara i visoke snage od 115 konja. Problemi su počeli da se javljaju čim su prvi primerci napustili fabriku, jer je agregat bio toliko nepouzdan da je kompanija zapala u ozbiljne finansiske poteškoće i to samo zbog besplatnih opravki u garantnom roku! Ovaj motor je bio toliko loš da je i 1000 km bez kvarova bilo nemoguće. Godine 1963. počinje ugradnja agregata od 1,8 litara iz Volvoa P 1800, koji je bio daleko kvalitetniji ali je šteta bila nenadoknadiva. Zamišljen kao velikoserijki automobil Facelia je napravljena u samo 1500 komada, a naći danas primerke sa originalnim Pont–à–Mousson motorom jednako je teško kao pronaći parižanina koji voli američke turiste.
Iako je 1962. godine stigao model Facel II, odnosno još bolja i jača verzija modela HK 500, ime FACEL Vega pratio je loš publicitet, koji je sa sobom doneo slabu prodaju, gubitak popularnosti i poznate klijentele. Sve je to rezultovalo bankrotom i prestankom proizvodnje, 1964. godine. Iza projekta mesje Daninoa koji je preminuo 2001. godine u Kanu, ostalo je nasleđe francuskih luksuznih automobila, oko 2500 proizvedenih primeraka i jedan nezavršeni Le Mans prototip.

FACEL Vega HK 500

Model koji najbolje predstavlja filozofiju ove fabrike jeste već spomenuti HK 500. Kao što je već rečeno, predstavljen 1958. godine, bio je u tom trenutku najbolji grand tourismo kupe na tržištu. Sa ogromnim V8 Hemi motorom od 6 litara i 350 KS bio je najjači među konkurentima kao što su Mercedes 300 SL, Maserati Sebring, Jaguar XK 140, Chrysler 300 C i Bentley Continental, a osim toga i vrednosti ubrzanja i maksimalne brzine su govorile u korist ovog modela. Godine 1959. počinje ugradnja još većeg motora od 6,2 litra, iste snage ali većeg obrtnog momenta, sa kojim ovaj automobil još suverenije vlada putevima.

Putnici u ovom modelu su mogli da uživaju u potpunom luksuzu tog doba. Električni podizači prozora, koža, i klima uređaj bili su vrhunac ponude tog doba. Jedina stvar koju FACEL Vege nisu posedovale bilo je drvo — naime, table automobila bile su od čelika, ali prefarbane tako da oponašaju strukturu i boju drveta. Zašto tako, niko ne zna, ali nikoga nije ni bilo briga. Zbog ogromnih motora podrazumevala se i ogromna potrošnja ali kupci za to takođe nisu mnogo marili.

Krajem 1961. godine, pojavljuje se model Facel II odnosno dalja razrada koncepcije započete na HK 500. Dizajnerski, razlikuju se u izgledu prednjeg i zadnjeg dela dok su ostali detalji i proporcije isti, uz nešto robusniji izgled redizajniranog modela. Promene su uključivale i disk kočnice na prednjoj osovini kao i još već i jači agregat od 6,8 litara i 390 KS, u tom trenutku ubedljivo najjači automobil u klasi. Kao i njegov prethodnik, zadržao je visoke performanse pa je tako ubrzanje od 0 do 100 km/h bilo moguće za 7,5 sekundi dok je maksimalna brzina iznosila oko 220 km/h. Nažalost, ovaj model nije i potpunosti zaživeo zbog gubitka kredibiliteta i bankrota fabrike kao rezultata toga.
Ovi automobili su, zbog svojih karakteristika, najčešće kupce nalazili među osobama vezanim za automobilski sport. Naime, toliku snagu nije baš svako mogao sa uspehom da kontroliše (setite se Kamija), tako da su među poznatim vozačima Stirling Mos i Roj Salvadori koristili FACEL Vege da udobno, sigurno i pre svega brzo stignu do Grand Prix staza, sa jednog na drugi kraj Evrope.
Danas, sjaj ove zvezde u automobilskom sazvežđu nije potamneo. Konstantno popularni ali nikad masovno poznati, ovi automobili imaju verno sledbeništvo. Zahvaljujući kvalitetu i kulturi kupaca, velik deo produkcije je preživeo. Cene su, naravno, visoke ali ne i nerazumne i dobar HK 500 košta oko 50 000 evra.
Nažalost, od tad, francuska auto industrija nije dostigla visine zadate vizijom gospodina Daninoa. Velika šteta, znajući koju inventivnost i osećaj za lepo poseduje ova nacija. Ipak, treba se nadati da će vreme pred nama doneti još neke automobile dostojne zvezdanog statusa, vrhunskog kvaliteta i nasleđa prethodnika, koje će osmisliti, dizajnirati i proizvoditi Francuzi, za razliku od Bugattija u rukama gomile Nemaca…