Kada se pogleda šira slika japanske azutomobilske industrije, naići će se na šarenu paletu najrazličitijih automobila i prevoznih sredstava uopšte. Kada se uzmu u obzir minijaturni i za Japan specifični kei automobili, isto tako maleni kombiji, ili reli zveri poput Subaru Impreze i Mitsubishi Lancera u svojim WRX STi i EVO izdanjima, ne može se reći da Japan nije proizveo zanimljiv automobil. Međutim, takvi dragulji su u zabrinjavajućoj manjini u odnosu na nepregledne gomile dosadnih, bezličnih i ni po čemu zapamćenih četvorotočkaša. Celokupna japanska automobilska industrija vođena je volkswagenovskim principom prodaje što većeg broja što dosadnijih vozila, a nama, zaljubljenicima u život koji poznaje više tačaka od A i B, preostaje da uživamo u to malo dobrog materijala sa istoka. Jedan od automobila koji pripada toj odabranoj grupi je Nissan Fairlady Z, poznatiji kao Datsun 240Z.

Automobil koji je danas veoma tražen klasik svoj život je započeo na papiru Alberta Gerca, industrijskog dizajnera koji je slavu stekao kao čovek koji stoji iza prelepog BMWa 507. Tokom šezdesetih godina, svoje nacrte je nudio u Japanu, a na osnovu njih je nastala Toyota 2000 GT, prvi (i dugo jedini) japanski superautomobil. Nacrti su bili nuđeni i Datsunu, međutim, saradnja kompanije i dizajnera nije bila ostvarena sve do 1969. godine kada je Jutaka Katajama, šef Datsuna za SAD odlučio da tržištu ipak ponudi automobil zavidnih performansi i pogona na zadnjoj osovini, čija je cena znatno manja od konkurentske.

U cilju smanjivanja troškova, a samim tim i cene konačnog proizvoda, deo mehanike pozajmljen je sa drugih Datsunovih modela, a izabrani motor je bio L24, sa 2.4l zapremine i šest cilindara. Posle dorađivanja inženjera, snaga koju je oslobađao, 151KS pri 5600 obrtaja u minutu, bila je u potpunosti konkurentna evropskim kupeima. Kako je ciljano tržište bilo primarno američko, tako je u ponudi, osim četvorobrzinskog manuelnog bio ponuđen i trobrzinski automatski menjač koji je ubijao svu draž koju je automobil pružao. Datsun je, bez obzira na to što je na gostujućem terenu prvi put ponudio sportski automobil, prošao iznenađujuće dobro. Upravljivi mali kupe sa sasvim dovoljno snage, disk kočnicama i nezavisnim vešanjem, a za mnogo manje novca od ostatka konkurencije našao je put do srca novinara i kupaca. Uporedni testovi su pokazivali prednost u odnosu na već dobro etablirane automobile, poput Triumpha TR6 ili Porschea 911. Sa takvim adutima, a drastičnoj cenovnoj razlici u svojoj koristi, 240Z postaje momentalni klasik. Kasniji naslednik, 260Z imao je tu nesreću da se pojavi u novoj, pravilima ograničenoj eri američkog automobilskog tržišta, pa je njegov 2.6l motor imao 140 (162 van SAD) konjskih snaga. Ispravka je došla sa modelom 280Z, koji je iz 2.8l motora sa direktnim ubrizgavanjem goriva izvlačio 172KS, a mogao je da se kupi i sa targa krovom.

Sa druge, dizajnerske strane, Datsun nije bio mnogo inovativan. Njegove linije podsećale su na evropsku konkurenciju, ali to zaista nije bilo toliko bitno, jer je 240Z bio automobil za vožnju, a ne za pokazivanje. Vlasnici sa nešto više entuzijazma i znanja koristili su činjenicu da je većinu delova sa 240Z bilo moguće zameniti onima sa drugih modela, te su tako mnogi 280Z, opremljeni odvratnim branicima za pet milja na sat dobijali one sa 240Z, koji su, osim što su izgledali lepše, popravljali i upravljivost pri velikim brzinama. Još jedna od popularnih modifikacija bila je prelazak na petobrzinske menjače. Vremenom, pokazalo se da je 240Z platforma sposobna da trpi mnoge izmene i povećanja snage, pa je ovaj Datsun postao omiljen među zaluđenicima širom SAD.

Kupovina japanskog automobila za mnoge je pitanje potrebe, moranja ili prosto nedostatka volje ili gena za uživanje, ali se Datsunova, sada Nissanova, Z serija kroz godine, sve do najnovijeg 370Z profilisala kao grupa automobila namenjena onima koji od racionalnih osobina jednog automobila traže samo kvalitet. Pionira Z serije je na prostoru Jugoslavije bilo neverovatno malo, pa bi potraga za preživelim primercima bila bolna i dugotrajna. Rešenje tog problema je internet, jer Datsun 240Z ispunjava sve uslove legalnog uvoza. Istina, ovaj japanski sportista drži cenu od 10000€ pa naviše, ali za uloženi novac, osim vanserijskog užitka u vožnji, nudi gotovo svakodnevnu upotrebljivost, koju je retko koji evropski konkurent mogao da ponudi, kako danas, tako i pre četrdeset godina, kada je bio nov.