Sredinom osamdesetih godina, tokom jedne od brojnih turneja, raspojasani pijani i nadrogirani Mik zvao je telefonom u pola noći Čarlija, udaljenog nekoliko hotelskih soba od njega, i na slušalicu mu zaurlao: „Gde je moj bubnjar?“ Nekoliko minuta kasnije, sveže obrijan, očešljan, naparfemisan i istuširan Vots, u odelu i savršeno izglancanim cipelama, nokautirao je Mika uz reči: „Da me nikad nisi nazvao svojim bubnjarom, ti si moj jebeni pevač.“ Kit Ričards je čuo buku, izašao iz svoje sobe i u hodniku naleteo na Čarlija, upitavši ga šta se desilo. On je samo prošao pored Kita i potpuno smiren rekao: „Upravo sam udario Mika u lice.“

Ova anegdota iz novim singlom obeležene, burne pedesetogodišnje istorije Stonsa najslikovitije opisuje Čarlijev stil. Dendi, džentlmen i gospodin mogli bi biti epiteti koji mu najbolje pristaju, ali Vots je više od toga. Ako je Džordž Harison bio tihi Bitls, onda je Čarli Vots tihi Stons. Džezer zarobljen u najvećem rokenrol cirkusu na svetu, za bubnjevima se ponaša kao da je za stolom sa kraljicom — palice mu u šakama leže poput srebrnog pribora za jelo, uvek sedi savršeno pravih leđa i koliko god da ga gruv ponese, mirnog lica i pokreta ograničenih na laktove i zglobove. Njegov diskretni stil na sceni prenet je iz privatnog života, u kom je u braku sa istom ženom već preko četiri decenije, a droga i alkohol su mu oduzeli zanemarljivu količinu vremena. Kako sam kaže, ima paničan strah od igala, te teško da je ikad mogao da se drogira kako kôd nalaže, a samoinicijativno i momentalno je prestao sa svim glupostima već u sedamdesetim, kada je pijan slomio skočni zglob.

Čarlijev stil uvek je išao ruku pod ruku sa njegovim otmenim karakterom. Jednostavan, odmeren i intelektualan, Čarlijev stil inspirisan je džezom i njegovim velikanima, Čarlijem Parkerom, Majlsom Dejvisom, Djukom Elingtonom… Od Dekstera Gordona preuzeo je opsesiju iglama za kragnu, i sada ih ima na stotine. Druga velika strast su mu George Cleverly cipele, koje nikada neće izneti iz kuće ako nisu savršeno izglancane. Na bini je sve češće u majici i farmerkama koje mu pristaju podjednako koliko sakoi sa dvorednim kopčanjem koje gotovo uvek nosi na crvenom tepihu. Ima tu sreću da mu se uz stil, ni građa tokom godina nije promenila, te i dalje nosi odeću staru i po trideset godina. Još od svojih dvadesetih, voleo je odela i tačno je znao kako želi da izgleda. I pola veka kasnije, ostaje veran stilu džezera iz tridesetih.

Uvek je mrzeo stiliste i frizere, a kada je kosa u pitanju, najviše poverenja imao je u Kita. Sa druge strane, uvek se gadio njegove nekontrolisane potrebe da na sebe obuče šta stigne. Ostatku benda, kako sam kaže, nikad nije pripadao, bar što se stila tiče. I u to zaista nije teško poverovati, gledajući mnoge njihove zajedničke fotografije. U sedamdesetim, bio je ošišan na kratko i obučen kao svaki drugi čovek koga ste mogli videti na ulici, naspram četvorice raščupanih ekscentrika u najrazličitijim krojevima, printovima i bojama. Danas, Kit nije odustao od svog piratsko-beskućničkog stila, Mik i Ron čak i u odelima izgledaju kao rok zvezde, a Čarli… Čarli prosto izgleda kao član kraljevske porodice.

Čarli Vots i Stonsi nesumnjivo su uticali na mnoge bendove koji su posle njih stupili na scenu. Međutim, svaki novi rok bend koji nastupa u odelima, u svom genetskom kodu sadrži malo više Čarlija. Kao individua, Vots je stilski besprekoran, ali posmatran u širem kontekstu, zaslužuje da bude nazvan ikonom stila jer je dokazao da elegancija ne sme da ustukne ni pred članstvom u bendu koji je pomerao granice ekscentričnosti.

 

Izvori fotografija 1234567