Beti Pejdž je rođena u Nešvilu, u državi Tenesi, kao drugo od šestoro dece. Rano detinjstvo su joj obeležile česte selidbe, za šta su krivci bili velika ekonomska kriza i razvod roditelja. U takvim okolnostima se, zajedno sa još dve sestre, sa samo deset godina našla u sirotištu. Iz tih potresnih događaja, uspela je da izvuče ono najbolje. Kao mala, sa sestrama je volela da se šminka i u igri imitira poze poznatih glumica koje su gledale na novinskim naslovnicama, a u kasnijim intervjuima, govorila je da joj omiljena bila Bet Dejvis. U detinjstvu je naučila da šije, te je kasnije sama pravila svoje kostime. Vredna i predana obavezama, svesna toga da joj je obrazovanje preko potrebno, srednju školu je završila kao uzorna učenica, te je dobila stipendiju za Pibodi koledž, na kom je i diplomirala. Koju godinu kasnije, udala se prvi put.

Posle razvoda od svoje srednjoškolske ljubavi, putovala je često i provodila vreme na Haitiju, u Nešvilu i Majamiju, ali se na kraju ipak skrasila u Njujorku. Šetala je često uz obalu duž Koni Ajlenda. Iako je diplomirala umetnost i na kratko radila kao model, i dalje je žarko želela da postane glumica. Duge crne kose vezane u rep i prodornih plavih očiju uperenih ka nemirnom Atlantiku, svojim dugim nogama je nehajno gazila po drvenom šetalištu. Sigurno je da je tako lepa devojka privukla mnoge poglede, a jedan joj je potpuno promenio život. Prišao joj je Džeri Tibs, policajac i fotograf-amater upitavši je da li je zainteresovana da mu pozira. Beti je to sa zadovoljstvom prihvatila, kao i Džerijev predlog da pusti šiške, što će postati ne samo njen zaštitni znak već i kultna frizura do današnjih dana. Fotografije su ubrzo objavljene u lokalnim novinama, a njihova popularnost je dovela do toga da je Beti počela da dobija sve više ponuda. Imala je figuru peščanika, blistav i širok osmeh, plave oči i dovoljno hrabrosti da svoju lepotu podeli sa svetom. Bila je predstavnik neke druge struje lepote u Americi, struje u kojoj nije bilo mesta za plave devojke naivnog izgleda.

Paralelno sa objavljivanjem njenih fotografija u magazinima Wink, Beauty parade i najviše Eyeful, Betina slava kao pin-ap modela vrtoglavo je rasla, a 1955. godine dospela je i na duplericu januarskog izdanja Plejboja. Često je putovala nazad na Floridu, gde su nastale neke od njenih najpoznatijih fotografija, a na kraju je potpuno napustila Njujork i za stalno se preselila na jug. Njene fotografije, ponajviše one u kostimima od lateksa, koje su uključivale vezivanje i sado-mazo aksesoare, rušile su sve tadašnje tabue, što je dovelo do sistematskog uništavanja svega vezanog za nju, od negativa fotografija, preko magazina, pa sve do špilova karata i kalendara sa njenim likom, a sve to pod komandom Senata SAD koji nije bio spreman na seksualnu revoluciju. Ubrzo, Beti napušta posao na vrhuncu slave i potpuno se povlači iz javnosti 1957. godine, da bi se sledeće godine ponovo udala.

U vreme medijske izolacije, ljudi su je naravno i dalje prepoznavali na ulici pitajući je da li je ona Beti Pejdž, na šta im je najčešće odgovarala pitanjem: „Ko je to?“ Drugi brak joj je iste godine propao usled finansijskih poteškoća i priča se da je na novogodišnje bogosluženje upala u suzama, a narednih se godina potpuno posvetila Bogu i obrazovanju na crkvenim koledžima. Pokušala je da postane misionarka, ali su je odbili zbog razvoda. Treći put se udala 1967. na Floridi, a brak je potrajao do 1972. Beti se potom preselila kod brata Džimija u Kaliforniju.

Osamdesete i devedesete je vraćaju iz medijskog zaborava, kroz stripove i likovnu kulturu, sa nezaustavljivom plimom ilustracija pin-ap devojaka koje su sve do jedne bile inspirisane baš njom. U intervjuima koji su sledili po oživljavanju njenog lika i dela, otkrila je da joj nikako nije jasno zašto je baš ona bila vinovnik seksualne revolucije, kada je privatno u to vreme vodila veoma povučen život, šaleći se da je baš tada bila seksualno najmanje aktivna. Od tada se nekoliko puta pojavila u javnosti, međutim molila je da je ne fotografišu, u želji da je ljudi pamte onakvu kakva je bila nekada. U decembru 2008. godine, posle srčanog udara, Beti je primljena u bolnicu, a 11. decembra, napustila je ovaj svet.
Uprkos tome što je snimila samo par serija fotografija, uglavnom sa fotografima-amaterima i za drugorazredne časopise i novine, Beti je za jako kratko vreme ostavila neizbrisiv trag u popularnoj, a još veći u alternativnoj kulturi, kao i poimanju erotike 20. veka. Uprkos medijskim napadima u eri oživljavanja legende o njoj, Beti Pejdž je ostala ikona koja je uspela da prevaziđe sve trendove lepote i ženstvenosti od vremena njenog vrhunca, pa sve do danas.

 

Izvori fotografija: 1, 2, 3, 4