Frenk Sinatra, pevač, glumac i nesumnjiva ikona stila, osim za odela, viski i žene, imao je veoma istančan ukus i za automobile. Kroz svoju dugu karijeru, u njegovom posedu bio je sam krem autoindustrije i maloserijske manufakture, upravo kako jednoj zvezdi tog kalibra priliči. Srećom, većina automobila je evidentirana, tako da ih možemo sabrati na jedno mesto.

Početak Sinatrine karijere vezuje se za 1939. godinu i njegovo potpisivanje ugovora sa big bendom Harija Džejmsa. Iste te godine, Sinatra se ženi prvi put, a na medeni mesec sa Nensi odlazi u novom Chrysleru. Solo karijeru počinje 1942. godine, a 1951. obeležava razvod sa Nensi i venčanje sa Avom Gardner.

Tokom tih godina uspona i padova, nije sigurno kojim se automobilima plavooki pevač služio, ali je poznato da je 1955. godine, posle objavljivanja albuma Songs for Swingin’ Lovers častio sebe jednim Ford Thunderbirdom. Sledeći automobil čijem šarmu Frenk nije odoleo bio je Continental Mark II, za to vreme neverovatno skup, ali i suludo luksuzan automobil, napravljen u 3000 primeraka. Ford na svakom primerku hrabro dizajniranog Continentala gubio desetinu njegove cene. Bez obzira na komercijalni neuspeh, Continental je bio najelegantniji automobil u klasi, što je Sinatri bilo sasvim dovoljno da ga prisvoji.

Posle vožnje Fordova, pevač se vraća svojoj ljubavi, Chrysleru, u svom najekstravagantnijem obliku. U pitanju je Dual-Ghia, automobil koji je svoj život počeo kao Chrysler Firearrow koncept, koji se posebno svideo industrijalcu Judžinu Kasarolu. U stilu pravog bogataša iz Detroita, Kasarol je okušao svoju sreću sa proizvodnjom ovog koncepta, redizajniranog i sklopljenog u radionici Carozzeria Ghia. Automobil je na kraju proizveden u malo više od sto primeraka, a kupci su pored Sinatre bili i Din Martin Ričard Nikson i Ronald Regan, koji je svoj automobil izgubio igrajući poker još jednim predsednikom SAD, Lindonom Džonsonom.

Posle Dual-Ghie, retko koji automobil je mogao da zadovolji pevačev istančan ukus, ali je 1958. kupio Cadillac Eldorado Brougham, automobil koji je od Continentala preuzeo titulu najeksluzivnijeg, najskupljeg i generalno najsuperlativnijeg američkog automobila. Dizajn je bio hrabar i neobuzdan, pun hroma, sa krovom od brušenog čelika, bez B stubova i sa zadnjim kontra vratima. Od pogodnosti za vozača i putnike, tu su bili vazdušno ogibljenje, odvojeno grejanje u kabini i automatsko paljenje motora. A potpuna ekstravagancija dolazila je uobličena u set za piće u kutiji za rukavice, mali toaletni sto i dispenzer Lanvin parfema. Dovoljno za komercijalni uspeh? Nikako. Cadillac je na Eldorado Broughamu gubio mnogo više nego što je mogao da zaradi. Ali, oni koji su mogli da ga priušte, rado su se upisali u impresivnu listu vlasnika. Uz Sinatru, to su bili Elvis Prisli, Aristotel Onazis, Bob Houp i Klark Gejbl.

Po otvaranju sopstvene izdavačke kuće, Reprise Records, Sinatrina slava i bogatstvo išli su uzlaznom putanjom. Dual Ghia L6.4 bio je automobil u kome je tada uživao. Druga generacija američko-italijanskog eksperimenta bila je još neuspešnija od prve, tako da je za razliku od prethodnih stotinak, ovaj italijanizovani V8 kupe našao put do samo 26 kupaca, od kojih je jedan od njih ponovo bio Frenk, a drugi Din Martin.

Sinatra se 1969. godine penzionisao i oženio Miom Ferou, a sebi je za 54. rođendan kupio pravi superautomobil, poznatiji pod imenom Lamborghini Miura P400S. Automobil je kupljen direktno iz fabrike, u Aranico Metallico nijansi i sa dodatnom opremom u vidu sedišta presvučenih kožom divljeg vepra. Tokom sedamdesetih, sedeo je za volanom jednog Rolls-Roycea, a to je bio 1976. Silver Shadow, kog je, istina, jako retko koristio.

Dok je Lincoln imao dizajnerske verzije Continentala, Chrysler je za 1981. godinu spremio automobil sa Frenkovim potpisom. Bio je to pokušaj oživljavanja brenda Imperial, u obliku za američke pojmove malog luksuznog kupea. Sinatra je dobio primerak koji je prvi sišao sa proizvodne trake i tako postao njegov promoter. Ledenoplavi automobili iz Sinatrine edicije danas su jedini zaista zanimljivi primerci ovog automobila.

U Beverli Hilsu 1989. godine, Frenk kupuje Jaguar XJ-S V12 kupe, koji je koristio toliko retko da ga je najverovatnije vratio u salon, a u dogovoru sa vlasnicima vozio kad god je želeo. Taj automobil je, kao i većina navedenih, kasnije prodat na aukciji. Međutim, jedan od poslednjih automobila koje je legendarni pevač vozio nije bio ni približno ekskluzivan, već naprotiv potpuno neprimetan u svakodnevnom saobraćaju. Beli Chrysler LeBaron Town and Country karavan, koji je pokretao 2.0l Mitsubishijev turbo motor, bio je Frenkov svakodnevni prevoz. Posle godina slave i svih tereta koje ona nosi, najbolji način da pobegne od njih bio je da sedne u karavan oblepljen lažnim drvetom i izbegne radoznale poglede.

Stil Frenka Sinatre je mnogo više od nakrivljene fedore i astronomski skupih kopnenih lađa, ali njihov izbor otkriva mnogo o pevačevom ukusu. Za njega se ne vezuju nijedan Stutz (mada je probao da kupi Blackhawk koji je otišao u Elvisove ruke) ili Berisov automobil, a to znači samo jedno — Frenk nikada nije podlegao trendovima, već se uvek držao prave klasike.

 

Hvala Vukašine!
Izvori fotografija 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9