Verovatno prva filmska zvezda među automobilima bio je zeleni Ford Mustang poručnika Frenka Bulita iz istoimenog filma. Desetominutna trka kroz San Francisko u kojoj crni Dodž Čardžer pokušava da prvo tiho i pritajeno prati, pa onda i pobegne od ruke zakona predstavlja jednu od najuzbudljivijih i najdužih scena jurnjave u istoriji filma. Koju godinu kasnije, pojavila prva prava zvezda za koju niko nije znao da je uopšte postojala. Bio je to model braće Adams — Probe 16 iz filma Paklena pomorandža. Iako nije imao toliko važnu ulogu kao Mustang, Durango 95, kako mu je glasila kratka uloga po kojoj je i upamćen, prosto je briljirao u rukama Malkolma Mekdauela.

Kjubriku je bio potreban automobil brižljivo i u svakom kadru dizajnirane budućnosti, automobil koji je bio stvaran i postojao unutar jedne zajednice, ali nepoznat najširoj javnosti. Jedini automobil koji je po svim osobinama odgovarao traženom bio je upravo Probe 16. Ako bismo ga poredili sa današnjim glumcima, Probe 16 bi bio Kristof Volc. Kao što je Kjubrik otkrio Probe, tako je Tarantino otkrio Volca. Razlika je jedino u broju Oskara, jer je Volc u svom velikom debitantskom nastupu osvojio Oskara za sporednu ulogu, dok ni Kjubrik, ni Mekdauel ni Probe 16 u Pomorandži nisu.

Ovaj automobil je nastao 1969. godine, kada su bivši konstruktori automobila Marcos, braća Denis i Piter Adams započeli sopstveni projekat. Prvi automobil se zvao Probe 15, međutim kao i svaki prvi projekat imao je više mana nego vrlina. Iako je imao solidnu maksimalnu brzinu od oko 160 km/ h, motor je ipak imao manjka snage. Kokpit je bio premali, što je bila još jedna od stvari kojima su morali da se pozabave. Ali, Adamsi nisu odustali od svoje vizije. Ideja je bila napraviti sportski automobil  izgleda i karaktera. Dizajn je nenadmašan i vanvremenski, na ivici realnog, gotovo nemoguća kombinacija agresivnog i smirenog karaktera. Dinamika kojom ceo automobil odiše, odnos njegovih linija koje se konstantno kreću po celoj karoseriji i njegova agresivnost su stvarno karakteristike koje jako mali broj automobila poseduje. Kada se pogleda ovaj automobil kao celina stvara se onaj osećaj poput posmatranja „Vriska Edvarda Munka. Stomak podrhtava, ali vi niste sigurni iz kog razloga, da li zbog haosa koji izaziva ili zbog čitave kompozicije i boja koje su neverovatno ujednačene. Pitate se kako može da se uđe u automobil koji je visok tek 86 cm? Ceo krov, zajedno sa bočnim prozorima, pomerao se unazad kako bi vozač i njegov putnik mogli da uskoče u automobil. Zahvaljujući karoseriji od fiberglasa i šasiji od drveta, Austinov 1.8l motor je sasvim lepo pasovao, a da bi se stvari malo začinile, dodata su i dva Weber karburatora. Snaga i performanse ostale su enigma, a jedini čovek koji o ovim automobilima zna sve zove se Fil Karam i vlasnik je jednog od samo tri proizvedena automobila.

Probe 16 ostaje jedan od najređih, najlepših i najuznemiravajućih automobila ikada napravljenih, a za te epitete može da ostane zahvalan svojim stvaraocima, jer da su ih proizveli više, legende ne bi ni bilo, Kjubrik bi verovatno čekao još mnogo godina da se pojavi Vector W8, a mi bismo bili uskraćeni za uzbuđenje i lepljenje očiju uz naše monitore dok pokušavamo da pronađemo još poneku sliku ovog opskurnog engleskog ludila.