Mnogo pre nego što je najstarija američka automobilska kompanija, Oldsmobile, postala zastarela i 2004. godine ugašena, imala je svoj period slave čija je perjanica bio Toronado, u to doba najneobičniji proizvod u celoj auto industriji SAD. Još od tridesetih godina i maloserijskog Corda, Americi je pojam pogona na prednjim točkovima bio potpuna nepoznanica, ali su inženjeri i dizajneri Oldsmobila uspeli da konstruišu automobil koji je bio neobičan i tražen u isto vreme. Vreme dok je u General Motorsu bilo novca, a pod zemljom dinosaurusa na pretek, izrodilo je ovaj fantastičan automobil, zamišljen kao konkurencija Fordovom Thunderbirdu. Bio je smešten na E-Body platformu koju je delio sa Buick Rivierom, a sveukupno gledano, bio je mnogo više od toga. Ali, kao i što se masovno dešava danas, na kraju ga je uništila poslovna politika kompanije.

Kada se pogleda dizajn, teško da može da se kaže da Toronado liči na neki drugi luksuzni kupe iz tog perioda. Skriveni farovi već tada nisu bili nikakva novina, ali su na Toronadu bili  definitivno najbolje rešenje, koje mu je davalo neverovatno otmen izgled, koji su naglašavali masivni hromirani branici i tanka i horizontalna maska hladnjaka. Ceo automobil imao je oblik šila, bio je oštrih i čistih linija, nizak i izdužen, pretećeg izgleda ali i veoma skladan i elegantan — ni nalik na bilo koji drugi automobil tih godina. Trend menjanja dizajna automobila iz godine u godinu morao je biti poštovan, tako da je već 1968. godine Toronado dobio potpuno drugačiju, podgojenu i nabubrelu prednju masku, a posle pritužbi da se farovi ne otvaraju dovoljno velikom brzinom, za 1970. godinu su predstavljeni otkriveni farovi u redizajniranoj masci iz 1968. Ovo prekrajanje prednjeg dela automobila oduzelo mu je mnogo šarma, ali se domaćem tržištu dovoljno svidelo, te je prodaja porasla.

Američki automobil godine Toronado postaje ne toliko zbog dizajna, koliko zbog neuobičajene konstrukcije. Naime, dok su se zadnjeg pogona odrekli, ljudi General Motorsa nisu želeli da prave nikakve eksperimente kada je u pitanju snaga. Oldsmobilov Rocket V8 motor od 425 kubnih inča, odnosno 7l oslobađao je 385 konjskih snaga, koje je na prednju osovinu prenosio robusni trobrzinski automatski menjač, smešten ispod motora, samo jedna od nekoliko inovacija koje su izašle iz sedmogodišnjeg Oldsmobilovog projekta. Takva postavka bila je jedina moguća, zbog dimenzija i snage motora, a iako primitivna, pokazala se kao jako izdržljiva i gotovo neuništiva.  Kako je Toronado imao prednje pogonske točkove i prilično težak motor, prednji kraj je bio sklon proklizavanju, ali bez obzira na to, upravljivost je bila daleko bolja od većine drugih automobila. Da bi prijanjanje na asfalt bilo što bolje, Firestone je razvio posebne pneumatike, TFD — Toronado Front Drive. Jedino mesto na kom je inženjerstvo podbacilo bile su kočnice, doboši, koji su bili potpuno neadekvatni kada je trebalo zaustaviti automobil od preko dve tone američkog čelika, tako da su pri osvežavanju modela uvedeni prednji diskovi. 1968. godine promenjen je motor u veći, 7.5l (455cui) V8 sa snagom smanjenom na 375KS, odnosno povećanom na 400, za model W-34.

Inženjerski i dizajnerski uspeh Toronada bio je zaista veliki. Automobil potpuno nove koncepcije, kvaliteta izrade koji je bio ispred konkurencije, a uz to i suludo privlačnog dizajna koji se primio na našoj strani Atlantika uspeo je da osvoji i treće mesto u evropskom izboru za automobil godine. U Americi, zahvaljujući odličnom upravljanju, bio je pobednik na Pikes Peaku, jednoj od najzahtevnijih brdskih staza na svetu. Međutim, General Motors je došao do zaključka da unutar kompanije treba stvoriti konkurenciju, tako da je već tokom druge godine proizvodnje predstavljen Cadillac Eldorado, koji je po hijerarhiji kompanije morao da bude iznad Toronada, tako da je druga generacija postala jedan od onih američkih kupea, automobila čije se razlike brišu kako unutar kompanije, tako i unutar industrije u celini. Toronado prve generacije, a posebno iz prve dve godine, danas je veoma cenjen klasik i zbog napredne konstrukcije i privlačnog dizajna nalazi svoje mesto u mnogim vrednim privatnim kolekcijama.

 
 
Hvala Vukašine!
Fotografije