Dodela jedne diplome iz psihologije na univerzitetu Ilinoj u Čikagu, kao i jedno fotografisanje mlade glumice bez mnogo novca, koje se odvijalo na drugom kraju države, u Los Anđelesu, na prvi pogled nemaju nikakve veze, osim što su se oba događaja odigrala 1949. godine u razmaku od nekoliko meseci. Tako bi verovatno i ostalo da kreativni um ovog mladog diplomca, posle odbijanja povišice u svetski poznatom magazinu, nije želeo da se i sam oproba u izdavaštvu. Ono što se dogodilo kao posledica tih događaja je zauvek obeležilo pop kulturu dvadesetog veka.

Fotograf Tom Kelej je dugo ubeđivao mladu glumicu da mu pozira za seriju fotografija, što je ona uporno odbijala, ali kako filmskih angažmana dugo nije bilo, pristala je pod uslovom da Tomova žena prisustvuje seansi. Fotograf je pristao i 27. maja 1949. godine spremio scenografiju koja će obeležiti istoriju. U pitanju je bio veliki crveni komad satena, a na njemu je ležala zanosna plavokosa devojka rumenih obraza i pospanih plavih očiju. Kelej je slikao devojku u dve poze, nazvavši fotografije Zlatni snovi i Nova bora. Za te slike, glumica je dobila 50$, a malerozni fotograf je jedva uspeo da ih proda kompaniji koja se bavila štampom i proizvodnjom kalendara.

Sa druge strane kontinenta, bivši ratni izveštač se zaposlio u magazinu Esquire gde je obavljao razne poslove, najviše promotivne tekstove, i tamo je ostao do 1952. kada mu je odbijena molba za povišicu od 5$. Razljućen, založio je sav svoj nameštaj, prikupio novac od nekoliko investitora, uključujući i sopstvenu majku i odlučio da objavi magazin Stag party. Međutim, izdavač magazina Stag, koji se bavio potpuno drugačijom tematikom, zapretio mu je tužbom i novo ime je moralo biti smišljeno što pre. U obzir su uzeti Gentleman, Top Hat, Pan, Satyr a onda je jedan od saradnika, Eldon Selers predložio ime koje se zadržalo do danas.

U međuvremenu, mlada glumica je naišla na nekoliko angažmana i polako počela da gradi sve ozbiljniju glumačku karijeru. Dospela je i na naslovnu stranu magazina Tajm, a celom Holivudu je bilo jasno da pred sobom imaju neponovljiv seks simbol i tu priliku su iskorišćavali najviše što su mogli, stvarajući od nje lik plavokose naivne devojke skromne inteligencije. Uprkos tome većina njenih kolega tvrdila je da je ona uprkos pažljivom građenju slike na osnovu izgleda bila tiha, stidljiva i veoma inteligentna osoba. Zbog problematičnog ponašanja, krajem 1953. godine, producentska kuća Foks je raskinula ugovor sa njom.
Kraj te iste godine, tačnije decembar je bio od ključnog značaja za časopis, na kom nije naveden datum izdavanja, budući da je bilo neizvesno hoće li drugog broja uopšte biti. Sa otkupljenim pravima na fotografije na crvenom satenu, prva duplerica je bila rođena. Mlada glumica se na ugovoru o fotografisanju potpisala kao Mona, ali do tada je već cela Amerika znala da je na slikama bila Merlin Monro. Sa jednom od najpoznatijih glumica i najlepših žena na naslovnoj strani, prvi broj magazina Plejboj je bio siguran pogodak i prodat je u preko pedeset hiljada primeraka, po ceni od pedeset centi, a uticaj Hefnerovog magazina, kao i tiraž, samo je rastao.

Ovo slučajno preplitanje sudbine je donelo slavu oboma, mada bi se reklo da Hefner u njoj uživa mnogo više nego što je Merlin. Nesrećna diva je spoznala drugu stranu izreke da slika govori više od hiljadu reči, budući da je ceo svet uvek bio spremniji na to da je gleda nego da čuje šta ima da kaže. Hju i Merlin se nikada nisu upoznali, ali o tome ćemo pričati neki drugi put…